Kandidati za šefa UN odgovarali na 800 pitanja

Kandidati za generalnog sekretara UN, njih ukupno devet, tokom prethodna tri dana odgovaralao je u sedištu svetske oranizacije u Njujorku na oko 800 pitanja ambasadora i predstavnika civilnog društva, u prvom takvom predstavljanju u 70 godina dugoj tradiciji UN do sada birala svog prvog čoveka uglavnom tajno.

Predsedavajući Generalne skupštine UN Mogens Liketoft rekao je sinoć novinarima da je takav korak „već napravio razliku“ i da je „veoma nadahnut“ time što su skoro sve članice UN učestvovale i što je razgovor s kandidatima preko interneta pratilo 227.000 ljudi iz 209 zemalja.

„Postavili smo nov standard transparentnosti i inkluzivnosti u izboru generalnog sekretara“, kazao je Liketoft.

Prema njegovim rečima, sednica „pitanja i odgovora“ mogla bi da utiče na izbor šefa UN, jer ako mnoge zemlje podrže jednog kandidata, Savet bezbednosti bi mogao da bude pod pritiskom da ne predloži nekog drugog.

Generalna skupština bira generalnog sekretara na predlog 15 članica Saveta bezbednosti.

Prema oceni britanskog ambasadora u UN Metjua Rikrofta, ispitivanje svakog kandidata „povećaće kvalitet donošenja odluke u Savetu bezbednosti kad dodje vreme“, dok je ambasador Rusije Vitalij Čurkin rekao da misli da će taj proces „možda biti koristan“, dodajući da ima „veoma dobar utisak o svim kandidatima“.

Liketoft je rekao da je ono što je bila zajednička nit u predstavljanju svih kandidata to što su UN napravile velike korake napred s novim razvojnim ciljevima, klimatskim sporazumom i možda napretkom u Iranu i početkom rešavanja krize u Siriji. Takodje postoji raširena saglasnost da UN treba da preduzmu „proaktivnu intervenciju u cilju izbegavanja i obuzdavanja sukoba“, da bolje nadgleda kršenje ljudskih prava i da reformiše unutrašnju birokratiju.

Bivši makedonski ministar i predsedavajući Generalne skupštine UN Srdjan Kerim istakao je važnost pridržavanja nepisanom pravilu rotacije, po kojem bi naredni generalni sekretar trebalo da bude izabran iz grupe istočnoevropskih zemalja, navodeći da to održava „medjusobno poverenje“ i podstiče potrebno jedinstvo u trenutku kada se svet suočava s mnogim krizama.

Bivša novozelandska premijerka i šefica Programa UN za razvoj (UNDP) Helen Klark izjavila je da je UN potreban „dokazani vodja koji je pragmatičan i efikasan“ i dodala da se „celog života borila za rodnu jednakost i osnaživanje žena“. Ona je jedna od četiri žene koje se ove godine kandiduje za generalnog sekretara. Na čelu UN do sada nikada nije bila žena.

Bivši predsednik Slovenije Danilo Tirk kazao je da „generalni sekretar nije ni sekretar ni general“, nego „sluga organizacije“ koji mora da bude dostupan 24 sata dnevno. Dodao je da bi kao šef UN odmah ispitao globalne krize, pokrenuo program za primenu novih ciljeva UN do 2030. i sproveo budžetske reforme.

Kandidat Srbije, bivši šef diplomatije i predsedavajući Generalne skupštine UN, Vuk Jeremić predstavio je platformu koja sadrži 53 konkretna obećanja koja namerava da ispunjava od prvog dana, a koja se, izmedju ostalog, odnose na stabilizaciju situacije u zemljama Bliskog istoka i severne Afrike i prevenciju genocida. Kao ključne elemente svog programa, izdvojio je održivi razvoj, klimatske promene, sprečavanje konflikata i mirovne operacije, zaštitu ljudskih prava i revilitalizaciju UN.

Na pitanja ambasadora u UN odgovarali su i drugi kadnidati, doskorašnji šef crnogorske diplomatije i bivši premijer Igor Lukšić, bivša šefica hrvatske diplomatije Vesna Pusić, bivša bugarska ministarka spoljnih poslova i direktorka Uneska Irina Bokova, šefica diplomatije Moldavije Natalija German i bivši premijer Portugala i visoki komesar UN za izbeglice Antonio Gutereš.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.