Tokom noći moguć sporazum sa Iranom

Foto: Beta

Sporazum sa Iranom o njegovom nuklearnom programu moguć je već u narednih nekoliko sati, izjavile su diplomate u ponedeljak kasno uveče, posle dana tokom kojeg je izgledalo da se američki i iranski pregovarači bore da uklone poslednje prepreke dogovoru, ali i kada je izgledalo da će za manje od dve nedelje probiti i četvrti rok za postizanje sporazuma.

Tri diplomate upoznate s pregovorima u Beču su rekle da saopštenje o njemu može biti izdato rano u utorak, verovatno pred zoru. Jedan od njih je rekao da neki od visokih zvaničnika uključenih u pregovore treba da ujutro otputuju iz glavnog grada Austrije, te se ubrzava završetak pregovora.

Dok se ponoć kao rok za dogovor približavala, diplomate su rekle da je tekst nuklearnog sporazuma završen još pre nekoliko dana.

I predsednik Irana, Hasan Ruhani je podigao očekivanja proglasivši na Tviteru: „Iranski dogovor je pobeda diplomatije i uzajamnog poštovanja nad zastarelom paradigmom isključenosti i iznude. A to je dobar početak“. Nekoliko minuta kasnije, Ruhani je izmenio taj tvit, dodavši reč „Ako“ ispred „Iranski dogovor…“, te izgleda da pregovarači još nisu završili.

Predloženi sporazum sadrži dugoročna i proverljiva ograničenja iranskog nuklearnog programa, a uklanjanjem međunarodnih sankcija obezbeđuje Islamskoj Republici desetine milijardi dolara.

U Beloj kući, portparol Džoš Ernest izjavio je da „ima istinskog napretka“ u pregovorima, i da će američki pregovarački tim koji predvodi državni sekretar Džon Keri ostati u Beču sve dok pregovori budu napredovali.

Ako dogovor ipak ne bude postignut u ponedeljak, rekao je on, diplomatija će nastaviti rad, a na snazi će ostati privremene ograničenja iranskog obogaćivanje materijala mogućeg i za pravljenje bombi, kao i druge nuklearne aktivnosti, što je na snazi već 20 meseci. Sadašnja runda razgovora traje 17 dana.

Zabrana UN na uvoz i izvoz konvencionalnog oružja iz Irana nije bila jasno definisana kada su svetske sile i Teheran aprila postigli okvirni sporazum.

Tadašnje saopštenje SAD je glasilo da će konačni sporazum doneti „sveobuhvatno ukidanja svih sankcija Saveta bezbednosti UN“ Iranu, te se moglo tumačiti da uključuje embargo na oružje. Ali, SAD su takođe tada rekle da bi „značajna ograničenja konvencionalnog naoružanja i balističkih raketa“ bila uključena u sve nove smernice UN za Iran.

Vašington želi da ostane zabrana uvoza i izvoz oružja, zabrinut da bi Iran kada dođe do novca posle nuklearnog dogovora, proširio svoju vojnu pomoć predsedniku Sirije Bašaru Asadu, pobunjenicima u Jemenu, libanskoj borbenoj grupi Hezbolah i drugim protivnicima američkih saveznika na Bliskom istoku, kao što su Saudijska Arabija i Izrael.

Iranski lideri kažu da se embargo mora završiti jer se njihove snage bore protiv regionalne opasnosti, kakva je Islamska država. Iran ima podršku Rusije i Kine koje žele bar delimično ukidanje ograničenja. Posebno se Moskva nada da će proširiti vojnu saradnju i prodaju oružja Teheranu, uključujući i dugo odlaganu isporuku naprednih sistema za odbranu od napada iz vazduha S-300, čemu se protive Sjedinjene Države.

Diplomate su kao teškoće u pregovorima, pored embarga na oružje ranije navele još dva druga pitanja: kako okončati istragu UN o navodnom radu Teherana na nuklearnom oružju i kako rešiti zahtev Irana da rezolucija Saveta bezbednosti UN koja bude potvrdila sporazum, više ne naziva nuklearne aktivnosti Irana ilegalnim.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar