Tramp će razočarati Putina

Na prvi pogled je ruski predsednik Vladimir Putin pametno odigrao podržavši kandidaturu Donalda Trampa, ali budući predsednik Amerike će razočarati Moskvu, ako ne spoljnom, onda svakako ekonomskom politikom, piše danas za Dojče vele Andrej Gurkov.

Foto: Beta

Foto: Beta

Moskovskom Dumom se prolomio aplauz kada je stigla vest o pobedi Trampa, ruski poslanici su slavili trijumf republikanca skoro kao svoju izbornu pobedu, navodi se u tekstu.

Kremlj je veoma rano, još pre godinu dana, izrazio simpatije za, tada, žestokog autsajdera Trampa, a sada se na kraju američkog izbornog maratona politička elita u Rusiji oseća potvrđenom: Putin se ponovo opkladio na pobedničkog konja.

Naklonost prema Trampu počiva, s jedne strane, na odbijanju kandidatkinje demokrata Hilari Klinton. Kremlju nikako ne bi pogodovalo da je bivša državna sekretarka zasela u Belu kuću, jer se od nje očekivao tvrd odnos prema Rusiji kada se radi o Ukrajini, Siriji, ljudskim pravima, smatra Gurkov.

Sa druge strane su se u Moskvi obradovali signalima koje je tokom kampanje slao Tramp. Nekoliko puta je ponavljao želju za zbližavanjem SAD i Rusije, jednom je čak nagovestio, doduše nejasno, da bi mogao da prihvati i aneksiju Krima.

To je bio prelomni trenutak. Nada Vladimira Putina bila je i ostala da će mu Tramp kao svojeglavi predsednik oprostiti grehe prema međunarodnom pravu u slučaju Krima, da će to dalje voditi drugačijem odnosu međunarodne zajednice i ukidanju sankcija.

Ta je nada pojačana osećajem da bi autoritarni mačo-tip poput Trampa mogao da bude dobar ortak za biznis, možda i prijatelj – na posletku su on i ruski predsednik na istoj talasnoj dužini i ljudski i prema svojim pogledima na svet.

Hoće li ta računica upaliti, pita se Gurkov, dodajući da niko ne zna kako će delati politički početnik u Ovalnoj kancelariji, koliko će slušati savetnike, koliko će se obazirati na svoju Republikansku partiju, Kongres, Senat, evropske saveznike.

Ipak, konstrukcija nastala u glavama moskovske elite – o partnerstvu dvojice vladara koji ravnopravni sedaju za sto i složno dele svet na zone uticaja kao na Jalti 1945. – ima jednu odlučujuću slabu tačku.

Tramp je naime odabran uz zakletvu da će ponovo uspostaviti američku veličinu. Ona se uvek ogledala u spoju ekonomskih uspeha kod kuće i globalnom liderstvu spolja.

Pitanje je da li će Tramp svojim biračima sa srednjeg Zapada zaista moći da vrati radna mesta iz Kine i drugih delova sveta.

Takve strukturne promene bi, u svakom slučaju, zahtevale mnogo vremena. Hoće li politički debitant Tramp, navikao na pobede, ali još žedan uspeha, moći da se strpi dok promene ne daju rezultate?

Gurkov, stručnjak za energetiku iz redakcije DW na ruskom jeziku, kaže: „Uvek mu ostaje međunarodna pozornica gde može pokušati da spektakularnim potezima pokaže “veličinu Amerike“ o kojoj priča. A ko je poslednjih godina najglasnije osporavao globalnu vodeću ulogu Sjedinjenih Država? Vladimir Putin. Koncept multipolarnog sveta koji predano zagovara u njegovom se čitanju svodi na podizanje značaja Rusije. To nije kompatibilno sa Trampovom predstavom Amerike kao najveće svetske nacije“.

(Tanjug)

Pogledajte komentare (1)

Jedan komentar

  • goran manic

    Ovaj komentator ili je veoma glup ili je veoma plaćen za gluposti. Najverovatnije i jedno i drugo.

Ostavite komentar