Zdravije je manje koristiti automobil

Za mnoge od nas način odlaska na posao zavisi od toga šta je najbrža i najpogodnija opcija. Međutim, neka istraživanja pokazuju da treba razmisliti o tome šta je najzdravije.
Iako mnogi ljudi automobilom idu na posao, aktivniji načini prevoza, kao što su pešačenje, vožnja bicikla, pa i javni prevoz, obezbeđuju određene periode fizičke aktivnosti u toku radnog dana. Prethodne studije pokazale su da to može pomoći da se smanji rizik od zdravstvenih problema, uključujući gojaznost, dijabetes i visok krvni pritisak, a sve su to faktori rizika od bolesti srca.
U istraživanju je učestvovalo više od 20.000 ljudi širom Velike Britanije koji su popunjavali anketu o zdravstvenim, socijalnim i ekonomskim pitanjima. Pitanja su obuhvatala širok spektar tema, uključujući i to kako oni obično odlaze na posao, koja im je visina i težina, kao i da li im je dijagnostikovan visok krvni pritisak ili dijabetes. Istraživači su zatim pogledali da li postoji veza između toga kako ljudi odlaze na posao i nekih zdravstvenih problema ili prekomerne težine i gojaznosti.
Šta kaže studija?
Istraživači su pronašli blisku vezu između toga kako ljudi odlaze na posao i rizika od određenih zdravstvenih problema.
Ljudi koji pešače, voze bicikl ili koriste javni prevoz – imaju manje šanse da budu sa prekomernom težinom ili gojazni od onih koji na posao odlaze svojim automobilom ili taksijem. Ljudi koji hodaju do posla takođe imaju oko 17% manje šanse da imaju visok krvni pritisak i 40% manje šanse da imaju dijabetes. Za one koji voze bicikl, rizik od dijabetesa bio je manji za 50%.
Među ljudima koji su hodali ili vozili bicikl, a pri tom do posla prelazili najmanje 3 kilometra, bio je manji rizik od prekomerne težine ili gojaznosti od rizika onih koji kraće putuju. Oni su takođe imali manje šanse za visok krvni pritisak.
Koliko je istraživanje pouzdano?
Studije poput ove korisne su za uočavanje mogućih veza, ali ne mogu sa sigurnošću da dokažu da je jedna stvar izazvala drugu. Dakle, iako su istraživači otkrili snažnu vezu između aktivnijih vrsta putovanja i nižih zdravstvenih rizika, ne možemo biti sigurni da su ljudi zdraviji baš zbog toga. Moguće je da su neki ljudi odlazili kolima na posao, jer ima je zdravlje lošije i obrnuto.
Takođe, iako su istraživači uzeli u obzir nekoliko faktora koji bi mogli da utiču na opšte zdravlje učesnika, kao što su starost i etničko poreklo, oni nisu obratili pažnju na druge faktore, uključujući i ono šta su ljudi obično jeli i da li su upražnjavali i druge vrste fizičkih aktivnosti. To je možda uticalo na konačne zaključke istraživanja.
Šta to znači za nas?
Ako na posao odlazite pešice, biciklom ili koristite javni prevoz, ovi nalazi sugerišu da možete biti zdraviji u odnosu na neke ljudi koji na posao idu svojim automobilom ili taksijem.
Iako su potrebna dalja istraživanja, poznato je da redovna fizička aktivnost smanjuje rizik od mnogih zdravstvenih problema, uključujući i srčane bolesti, odgovorne za najveći broj smrtnih slučajeva. Moguće da dodatne aktivnosti, kao način na koji odlazite na posao ili u školu, mogu napraviti razliku, čak i ako je u pitanju samo hodanje do autobuskog stajališta.
I ovde postoje razna ograničenja, jer ako je razlika u vremenu provedenom na putu do posla i natrag automobilom u odnosu na drugo sredstvo velika (2-3 sata), onda nema smisla birati, a postoje i poslovi do kojih se ne može stići na drugi način…
Sa druge strane gledano, obično se zaposleni „zaborave“ pa na poslu mnogo sede i do posla se voze automobilom, dok fizičkim aktivnostima ne pridaju važnost. Takvim osobama ponovo savetujemo: planirajte fizičke aktivnosti, pešačite kad možete (stepenice, udaljeni parking…), jer svaka fizička aktivnost u ovakvim slučajevima pomaže.

Ostavite komentar

Ostavite komentar