GMO losos

Veliki broj naučnika u svetu zalaže se za upotrebu genetski modifikovane hrane, ali je i veliki broj onih koji joj se protive. Dok jedni tvrde da je GMO loša za zdravlje, drugi tvrde da nije loša, čak smatraju da je poželjna. Mišljenja su podeljena, a oba lobija su veoma uticajna.

Foto: Cattalin/Pixabay.com

Foto: Cattalin/Pixabay.com

Novosti dolaze iz Amerike: FDA je prvi put posle skoro dve decenije razvoja genetskog inženjeringa odobrila upotrebu genetsko modifikovanih životinja, konkretno lososa.

Nakon rigoroznog nadzora i provere, FDA je utvrdila da je losos pod nazivom „Aqu Advantage“ bezbedan za široku upotrebu u ishrani isto kao i prirodni losos.

FDA navodi da nutricionistički ne postoji razlika između prirodnog i genetski modifikovanog lososa, pa zbog toga neće tražiti posebno etiketiranje na proizvodu.

Međutim, zbog ljudi koji žele da njihova ishrana ostane bez genetski modifikovanih proizvoda, FDA će obnoviti i objaviti spisak prehrambenih kompanija koje će koristiti navedeni losos u proizvodima.

Losos „Aqu Advantage“ sadrži gene lososa sa dodatkom hormona rasta. Time losose čini spremnim za upotrebu za oko 18 meseci, što je duplo brže nego kod prirodnog lososa.

Kompanija koja uzgaja novu vrstu lososa tvrdi da će njihov proizvod biti dobar za okolinu jer je potrebno oko 25% manje hrane za ishranu lososa do veličine kada je spreman za proizvodnju u odnosu na prirodnog lososa.

Problem proboja na tržište može, međutim, biti taj što oko 60% prehrambenih lanaca trgovine u Americi ne želi „GMO lososa“ u svojim prodavnicama. Kao razlog, navodi se da njihovi potrošači ne žele GMO proizvode od ribe.

Prodavci, takođe, navode da imaju slabu prodaju i GMO hrane biljnog porekla, iako su brojne naučne organizacije potvrdile njenu bezbednost.

Svetska zdravstvena organizacija ukazala je više puta na to da se svaki genetski modifikovani proizvod pravi na drugačiji način i drugačije od države do države, pa se zato ne može ništa generalizovati. Pojedine naučne institucije procenjuju da postoji eventualni rizik po ljudsko zdravlje, dok neke druge naučne institucije tvrde da rizika nema.

Kritike

Kritičari kažu da odobravanje za ishranu GMO lososa može biti problematično.

Unija potrošača ukazala je na ozbiljne sigurnosne propuste koji su realni i očekivani u kompaniji koja „proizvodi“ GMO lososa. Kompanija planira razvoj sterilnih losos ženki u zatvorenim tankovima kako bi se smanjio rizik od toga da neka ženka pobegne i razmnožava se sa populacijom prirodnog lososa. Čak i u tankovima, najavljen je rizik od 1% da se losos reprodukuje i pobegne u prirodu.

Testovi su pokazali da GMO losos nosi visoke stope deformiteta, pa je podložniji bolestima, a mešanjem sa prirodnim lososom, bolesti bi se proširile na ostale losose, a možda i druge ribe.

Nema ni informacija o načinu lečenja niti o količini lekova datih GMO lososu u slučaju bolesti. Nije navedena ni potrebna količina hormona rasta u razvoju lososa, već samo da je prisutan. To može značiti da riba dobija mnogo više hormona nego što bi bilo dovoljno za brži razvoj. Preterivanje je dosta realno i očekivano.

Unija potrošača ukazuje i na činjenicu da se odobrena riba proizvodi u Kanadi, a da je kompanija najavila proizvodnju u Panami, dok FDA nije pregledala podatke o tamošnjoj proizvodnji, a odobrila je upotrebu ovog lososa u ishrani u Americi. Unija potrošača na kraju naglašava da je u ovom slučaju bilo propusta u bezbedonosnim procenama od strane FDA, pa bi upotreba ove ribe u prehrambenoj industriji trebalo da se stavi pod znak pitanja.

Iz našeg ugla

Veliki je profit i uticaj lobija velikih komanija u svetu, tako da uvek postoji sumnja u to da li je nešto novo, pogotovu GMO – bezbedno.

U polemici oko GMO, konkretno u slučaju „GMO losos“, vidi se da se lososima dodaju hormoni ubrzanog rasta da bi oni što pre porasli i dostigli kilažu za prodaju. Niko ne pominje šta će biti sa nama ako pojedemo to meso i taj hormon rasta, odnosno šta će za neku godinu biti sa decom koja losos danas jedu.

Pretpostavljamo da će proizvođači kao jedan od odgovora navesti da se posle smrzavanja mesa ili posle termičke obrade, hormon „gubi“. Pitamo se šta ako neko pre smrzavanja jede sirovo ili polusirovo meso (a ima i takvih), ili šta ako sirovo ili „polupokvareno meso“ dospe u ishranu nekih drugih životinja (psi, mačke, svinje, divljač…)?

Zato predlažemo našim organima da pre dozvole za upotrebu bilo koje GMO hrane, „sve stave na vagu“, pa onda odluče.

Saznajte više o organskoj hrani…

Ostavite komentar

Ostavite komentar