Batine dovode do ovih 5 problema

Često se polemiše o tome da li decu treba „vaspitavati batinama“?

Foto: Vlynn/Pixabay.com

Foto: Vlynn/Pixabay.com

Odgovor je, naravno, „NE“ – to je više puta dokazao veliki broj studija i istraživanja.

Pa ipak, mnogi roditelji smatraju da povremene batine nisu na odmet jer deca često preteraju u neposlušnosti, pa smatraju da su tada batine brz i efikasan recept za mir i poslušnost.

Istraživanja su pokazala da batine ne ostvaruju ciljeve roditelja. Deca koja trpe česte batine imaju mentalne probleme, niže kognitivne sposobnosti i slabiji uspeh u školi.

Rezultati ove studije zasnovani su na analizi pet decenija istraživanja telesnog kažnjavanja dece. Analiza pokazuje preispitivanje roditelja u disciplinovanju dece, jer od batina nema pozitivnog ishoda. To je zaključak 75 ranijih studija čiji je cilj bio da se utvrde efekti batina, kao i kratkotrajne i dugoročne posledice.

Iako istraživanje nije dokazivalo uzročni efekat batina, analiza je obuhvatala 160.000 dece u navedenim studijama u periodu između 1961. i 2014. godine.

Prema informacijama, 80% roditelja je bar jednom udarilo svoje dete, a prema novijim podacima, taj procenat  iznosi 85%.

Zagovornici batina tvrde da je to efikasan oblik discipline, a kao obrazloženje navode da su i oni dobijali batine kao deca i da su im one pomogle da danas budu odgovorni, pošteni, disciplinovani i savesni ljudi.

Udruženja pedijatara protive se, međutim, ovakvom obliku vaspitanja dece, smatrajući da roditelji često svoju ličnu nervozu i frustraciju iskaljuju na deci. To je u današnje vreme česta pojava, a posledice za decu mogu biti dugoročne:

  • mentalni zdravstveni problemi
  • niži nivo razmišljanja
  • povećan nivo agresije
  • zloupotreba alkohola u kasnijem dobu
  • problemi sa mokrenjem

Ne treba zaboraviti da deca koja su kao mala „vaspitavana“ batinama u kasnijem životu obično batine primenjuju prema vršnjacima, supružniku i prema svojoj deci.

Savet roditeljima je da umesto batina primene metod oduzimanja omiljene igračke na određeni period ili zabranu izlaska iz kuće dok se ne sredi prethodno napravljeni nered. Uz obe navedene metode, neophodan je svakako i razgovor sa detetom da bi ono razumelo da se ne šalite.

Na kraju, roditeljima koji teško izlaze na kraj sa svojom decom savetuje se odlazak na razgovor kod pedijatra ili stručnog lica, za bolje i lakše sutra, kako za njih tako i za njihovo dete.

Pogledajte komentare (1)

Jedan komentar

  • silja

    Bilo bi interesantno napraviti istraživanje koliko je manje nasilja u Srbiji otkako vojni rok nije obavezan, jer u vojsci je sistematski sve naopako a ima i maltretiranja „da bi od dece napravili muškarce“. Sada kada više ljudi ne moraju u vojsku, možda ima manje nasilja u društvu jer ko je maltretiran u vojsci, on ce da maltretira druge ljude. Mada je to teško sprovesti jer van vojske ljudi bivaju maltretirani u porodici, a loš život takođe utiče na isfrustriranost i nasilje. Dakle, tek kada ekonomski zivot bude bolji u Srbiji moglo bi se uraditi takvo istraživanje. Kad sam ja bio vojnik 1994. bilo je uobičajeno u kasarnama po Srbiji da džombe maltretiraju guštere, i to je bila sistematski ideja oficira, da bi od dece napravili muškarce. Verujem da to rade po svim vojskama po belom svetu, pripremaju ljude za brutalnost i borbena dejstva. Čak se i u srednjoj skoli za policajce neguje mačo duh, kad izađu u grad, biju se sa lokalnim stanovništvom. Proverite u Sremskoj kamenici ako ne verujete. Zato policajci sprovode nasilje i batinaju ljude, sve je to sistemski zamisljeno da bude tako.

Ostavite komentar