Prevencija zaraženih HIV-om

Katastrofalne razmere i posledice virusa HIV širom sveta pobuđuju ozbiljnu zabrinutost. Različite terapije, lekovi i tretmani za HIV već su poznati, ali je njihova uspešnost, u globalu, veoma mala.

Foto: PublicDomainPictures/Pixabay.com

Prema rezultatima najnovije studije iz SAD, osobama sa HIV-om savetuje se da odmah po dijagnostici počnu sa uzimanjem lekova. Naučnici uključeni u ovu studiju bili su impresionirani prvim rezultatima istraživanja, pa je studija završena pre planiranog roka, kako bi se što pre krenulo sa ovom vrstom lečenja.

Trenutni savet Svetske zdravstvene organizacije (SZO) jeste da osobe sa HIV-om ne počinju lečenje sve dok njihov imuni sistem ne pokaže znake slabljenja. Zbog rezultata pomenute studije, i stav SZO trebalo bi da bude drugačiji, jer HIV-om zaražene osobe imaju veće koristi od ranije antiretrovirusne terapije.

Prevremena terapija donosi dvostruku korist – poboljšanje stanja pacijenta i smanjenje širenja virusa – a samim tim i smanjenje rizika od prenošenja virusa.

Studija je počela 2011. godine sa 4.700 HIV-om zaraženih osoba na 215 različitih lokacija u 35 zemalja širom sveta. Polovina nasumično raspodeljenih pacijenata odmah je počela sa lečenjem, dok je druga polovina čekala da imuni sistem oslabi.

Do marta ove godine, naučnici su zabeležili 41 slučaj ozbiljne progresije AIDS-a i smrt kod osoba sa ranom terapijom, u poređenju sa 86 slučaja kod kasnije terapije. Bolje stanje pacijenata sa ranijom terapijom nije zavisilo od lokacije niti od države.

Naučnici se slažu da će rezultati, iako imaju globalne implikacije, imati manje uticaja u naprednim zemljama, jer se u njima sa terapijom u većini slučajeva počinje odmah posle dijagnoze. Međutim, ima puno slučajeva, čak i u naprednim zemljama, da pacijenti odbijaju početak terapije dok se stanje ne pogorša. Razlozi za odbijanje lečenja su različiti, a najčešće je to zbog neželjenih efekata lekova. Takve osobe moraju imati na umu da su današnji lekovi mnogo kvalitetniji u odnosu na ranije i sa mnogo manje neželjenih reakcija.

I lekar može odložiti terapiju ukoliko se pacijent ne pridržava doslednog korišćenja lekova. Nedosledna upotreba neće efikasno kontrolisati virus i može dovesti do pojave rezistencije virusa na lekove (stanje imunosti virusa na lek).

Zaključak studije je obavezna promena stava SZO-a i preporuka prevencije lekovima za HIV. Nažalost, veliki problem širom sveta jeste to što se HIV dijagnostikuje u kasnoj fazi (kada oslabi imunitet), što prevenciju čini neušpešnom i neefikasnom.

Rana dijagnostika i testiranje moraju biti prioritet u borbi protiv HIV-a širom sveta. Zato je važno da u svim zemljama, naročito siromašnim, ima dosvoljno i novčanih i medicnskih sredstava za terapiju. Veoma je važno da i pacijenti budu finanasijski u stanju da počnu na vreme da se leče, što u većini zemalja nije izvodljivo.

Ostavite komentar

Ostavite komentar