Arheolozi pronašli dokaze o masakru iz kamenog doba

Naučnici tvrde da su pronašli retke dokaze praistorijskog masakra u Evropi pošto su iskopali 7.000 godina staru masovnu grobnicu sa ostacima nekih od prvih poljoprivrednika Starog kontinenta na kojima su vidljive užasne rane.

Foto: Flachovatereza/Pixabay.com

Foto: Flachovatereza/Pixabay.com

Arheolozi koji su proučavali kosti 26 muškaraca, žena i dece sahranjenih na lokalitetu iz kamenog doba Šonek-Kilianštaten u  blizini Frankfurta kažu da su pronašli otiske udarca tupim predmetom u glavu, rane od strela i namerno polomljene potkolenice kod nekih žrtava – kako bi ih ili sprečili da pobegnu ili da prenesu sumornu poruku preživelima.

„Bilo je to ili mučenje ili sakaćenje. Ne možemo sa sigurnošću da kažemo da li su žrtve bile žive“, rekao je Kristijan Mejer, jedan od autora studije objavljene juče u listu Proceedings of the National Academy of Sciences.

Mejer kaže da njihova otkrića daju na značaju teorijama koje su se pojavile kada su nedavno pronađena još dva grobna mesta u Nemačkoj i Austriji. Na sva tri lokaliteta, žrtve i počinioci su dolazili iz kulture linearne keramike (LBK), koju su činili farmeri koji su u centralnu Evropu stigli 5.500 pre nove ere. Kultura je nazvana po linearnim trakama kojima su ukrašavali svoju keramiku.

Zanimljivo je i da sva tri nalazišta potiču s kraja 600-godišnjeg prisustva LBK što sugeriše na to da su se pripadnici ove kulture – koja se razvijala u današnjoj Mađarskoj i duž Dunava –  okrenuli jedni protiv drugih.

„Reč je o pronalaženju šablona. Jedna masovna grobnica jeste spektakularna ali je to samo jedna grobnica. Ali nekoliko nalazišta iz istog perioda – tada se šablon pojavljuje“, rekao je Mejer.

U članku autori navode da „novi dokazi…zajedno sa prethodnim rezultatima ukazuju da masakri celih zajednica nisu bili izolovani incidenti već česte pojave u poslednjim fazama LBK“.

Kris Skari, arheolog sa Univerziteta Daram, koji nije učestvovao u studiji smatra da su zaključi arheologa dobro podržani dokazima.

„Ono što je veoma interesantno je nivo nasilja. Ne samo uništavanje rivalsne zajednice – ako je to bio slučaj – već sistematsko lomljenje nogu“, rekao je on AP-u. „To ukazuje na tehniku zastraživanja koja je bila deo ovog nasilja unutar zajednice“.

Mejer, antropolog sa univerziteta Manc kaže da niko ne može sa sigurnošću da kaže šta je izazvalo pokolj ali da je, na osnovu onoga što se zna o LBK kulturi, moguće spekulisati. Primera radi, kraj LBK poklopio se sa klimatskim promenama.

„Populacija LBK proširila se značajno a to je povećalo i mogućnost sukoba“, rekao je Mejer. „Takođe, LBK su se bavili poljoprivredom, bili su trajno naseljeni. Za razliku od lovaca koji su mogli da se presele i tako izbegnu konflikt ovi ljudi nisu mogli da pobegnu. Dodajte to činjenici da je verovatno postojao period suše koja je iscrpela sve zalihe i eto sukoba“.

Mejer kaže i da teoriju sukoba dve različite grupe unutar LBK podržava i postojanje drevne granice u blizini nalazišta Šonek-Kilianštaten. Arheilozi su pronašli da se kremenom i tocilom trgovalo sa ove strane „zida“ ali ne i preko njega – što znači da dve grupe nisu bile rodbinski vezane.

Napadači su poštedeli neke članove grupe a da su najčešće žrtve bila deca, odrasli muškarci i starije žene. „Najverovatnije da su mlade žene, kojih nema u grobnici, otete“, rekao je Mejer.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar