Oktriveni gravitacioni talasi – potvrđena Ajnštajnova teorija

Foto: Beta

Medjunarodni tim naučnika objavio je danas da je otkrio gravitacione talase, što je ogromno otkriće na putu da se potpuno razume gravitacija.

Gravitacioni talasi su talasi u tkanju prostor-vremena, koje je Albert Ajnštajn predvideo pre jednog veka.

Pojedini naučnici uporedili su ovaj pomak sa trenutkom kada je Galileo Galilej uzeo teleskop da pogleda planete.

Ovi talasi nastaju prilikom destruktivnih dogadjaja u univerzumu, a astronomi su uzbudjeni zbog njih jer se tako otvaraju vrata ka novim načinima posmatranja kosmosa.

Ovo je za astronome kao kada se nemi filmovi pretvore u tonske, jer gravitacioni talasi predstavljaju zvučni zapis kosmosa.

„Do ovog časa su nam oči bile usmerene u svemir, ali nismo mogli da čujemo muziku. Nebesa nikad više neće biti ista“, rekao je astrofizičar sa univerziteta Kolumbija Sabolč Marka, član tima koji je otkrio talase.

Veliki medjunarodni tim astrofizičara koristio je noviji i unapredjeni instrument vredan oko 1,1 milijardu dolara znan kao LIGO (Laser Interferometer Gravitational-Wave Observatory) da bi otkrio gravitacione talase nastale posle sudara dve udaljene crne rupe, što je jedan od načina kako oni nastaju.

Naučnici su u obradi sirovih podatak pretvorili talase u zvuk.

Na konferenciji za novinare u Vašingtonu medijima je pušten zvuk koji oni nazivaju „cvrkut“ (chirp), odnosno signal koji su čuli 14. septembra. Signal je bio jedva primetan čak i kada je uvećan.

Neki fizičari govore da je ovo otkriće po veličini ravno otkriću subatomske čestice Higsov bozon, dok drugi govore da je veće i od toga.

„Ovo se stvarno može porediti jedino sa Galilejovim uzimanjem teleskopa i gledanjem u zvezde. Naše razumevanje neba se dramatično promenilo“, rekao je teorijski fizičar univerziteta Pen Abhaj Aštekar, koji nije bio član tima za otkrivanje talasa.

Teoriju o gravitacionim talasima prvi je postavio Ajnštajn 1916. godine, u sklopu svoje teorije opšte relativnosti. Oni su izuzetno slabi talasi u prostor-vremenu, odnosno četvorodimenzionalnom prostoru koji obuhvata vreme i tri prostorne dimenzije.

Gravitacioni talasi nastaju kada se sudare dva masivna ali kompaktna objekta, kao što su crne rupe ili neutronske zvezde. Nakon tog sudara nastaju talasi koji brzinom svetlosti putuju kroz kosmos i utiču na njega.

Naučnici su prve indirektne dokaze o postojanju gravitacionih talasa pronašli tokom sedamdesetih godina prošlog veka, kada su proračuni pokazali vrlo male promene u orbitama dve zvezde koje su se sudarale, a taj rad je jedan od onih koji su 1993. godine dobili Nobelovu nagradu za fiziku.

Današnja objava je direktno otkriće gravitacionog talasa, što je velika razlika.

„Jedno je znati da postoje zvučni talasi, ali je sasvim drugo kada zaista čujete Betovenovu petu simfoniju. U ovom slučaju možemo da čujemo kako se dve crne rupe spajaju“, rekao je fizičar sa univerziteta „Džons Hopkins“, Mark Kamionkovski, koji nije bio deo tima koji je otkrio talase.

Član tog tima Čed Hana rekao je da su gravitacioni talasi „zvučni zapis univerzuma“.

Ajnštajn je u svojoj teoriji pretpostavio da naučnici nikada neće moći da ih čuju. On je kasnije doveo u sumnju svoju teoriju, a 1930. godine se zapitao da li zaista postoje, ali su naučnici 1960. zaključili da verovatno postoje.

Američka nacionalna fondacija za nauku odlučila je 1979. godine da odvoji novčana sredstva za Institutu za tehnologiju Kalifornije i Institutu za tehnologiju Masačusetsa da pronadju način da otkriju talase.

Posle 20 godina istraživanja ovi instituti počeli su da grade dva detektora LIGO, u Henfordu i Livingstonu, koji su uključeni 2001. godine. Posle godina istraživanja bez ikakvog uspeha, naučnici su shvatili da moraju da izgrade još napredniji sistem detekcije, koji je konačno pokrenut prošlog septembra.

„Ovo je zaista naučničko spuštanje na mesec i uspeli smo u tome. Sleteli smo na mesec“, rekao je David Rajce, izvršni direktor LIGO-a.

Novi LIGO je na pojedinim frekvencijama osetljiviji od starog i može da otkrije talase na nižim frekvencijama, na kojima stari nije mogao. U planu su nova unapredjenja.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar