Strast za samounižavanjem

Postoje osobe koje stalno pričaju negativne stvari o sebi, te ovakve su, te onakve su, i sve to je „strava loše“. Neki to rade jer kamče komplimente, nadaju se da ćete ih tešiti i pričati im lepe stvari, a neki ne kamče ništa, samo se jako loše osećaju i pokušavaju to nekako da izbace iz sebe. U oba slučaja to je krajnje zamorno, i niko nema želju da sluša takve stvari.

Foto: Geralt/Pixabay.com

Foto: Geralt/Pixabay.com

Šta da radite ako postoji takva osoba u vašoj okolini, nije loša, ne želite da je samo otkačite, ali ne želite ni stalno da slušate kako unižava sebe? Nekad može da pomogne ako je uveravate da nije takva, ako joj ukažete na njene dobre osobine zbog kojih je cenite i zbog kojih želite da ste u njenom društvu (ili s njom u vezi, ili šta već). A nekada se takva uveravanja, naročito ako se radi o osobi koja kamči komplimente, pokažu kontraproduktivnim – u takvim slučajevima ignorisanje tih ispada samounižavanja i ignorisanje pokazivanja nesigurnosti može da „upali“. Jednostavno pređite preko toga, kao da ta osoba ništa nije rekla, i počnite (ili nastavite) razgovor o nekoj drugoj temi.

Možete i da zamolite tu osobu da za vas učini nešto; ako ne želi, nemojte insistirati, ali ako i tu vašu molbu koristi za samounižavanje, ne može ona to, nesposobna je, glatko to ignorišite i promenite temu. Moglo bi prilično da joj pomogne to što je ne tretirate kao nesposobnu, ružnu, trapavu, ili šta već priča o sebi, već pokazujete puno poverenje u njene sposobnosti time što nešto tražite od nje i ostajete pri tome koliko god ona sebe smatrala nesposobnom.

A ako vi imate običaj da se samounižavate, da pričate negativne stvari o sebi? Možda vam se čini da će vam to pomoći ako se osećate nesigurno, vi kažete nešto loše, drugi vas hvale, ali neće. Time što pričate negativno o sebi vi sami sebe ubeđujete da je to tačno, i vremenom se osećate sve lošije, koliko god vas drugi hvalili – a neće vas hvaliti večno, dosadiće im takvo vaše ponašanje, pa će se skloniti od vas, i onda ćete se osećati još lošije.

Ali, vi se stvarno osećate loše, iskreno verujete u sve to što pričate o sebi, ne kamčite ništa! Svejedno, nemojte pričati takve stvari (ne kažemo da ne treba priznati kad u nečemu pogrešite, nego da ne treba stalno pričati sve najgore o sebi). Kad god osetite takvu želju, nađite nešto lepo na nekom od svojih sagovornika i pohvalite to – tako skrećete sebi misli sa sopstvenih (zamišljenih ili stvarnih) slabih strana, plus i obradujete osobu kojoj uputite kompliment – a obradujete i sebe, kad vidite da su vaše reči izmamile osmeh na nečijem licu i kad vam se ona zahvali. Ne možete biti baš tako loši ako se neko osmehne i oseti bolje zbog nečega što ste vi rekli, zar ne?

Pogledajte komentare (1)

Jedan komentar

Ostavite komentar