Najbolje je zamisliti najgoru mogućnost

Neretko se dešava da nas strah od mogućih posledica blokira u pokušaju da nešto učinimo. Odustanemo pre nego što smo počeli, jer se bojimo mogućeg ishoda. Tada, ma koliko to paradoksalno zvučalo, može da pomogne ako zamislimo šta je najgore što bi moglo da se desi, i mentalno razradimo tu mogućnost.

Foto: Unsplash/Pixabay.com

Foto: Unsplash/Pixabay.com

Kako to može da pomogne i kako to uopšte uraditi? Recimo, u ovo vreme krize, vi želite da date otkaz jer su vam uslovi na radnom mestu izrazito loši i da potražite bolji posao – naravno, ne usuđujete se, jer je i loš posao ipak posao, ipak dobijate kakvu-takvu platu na njemu. Zamislite da ipak date otkaz i da počnete da tražite nov posao. Šta je to, tačno, što vas plaši u toj mogućnosti? Nemojte se zadržavati na uopštenim odgovorima tipa „propašću“, već se setite šta je to čega se konkretno plašite.

Ako brzo ne nađete nov posao, vi i vaša deca ćete umreti od gladi? Bićete potpuno finansijski zavisne od supruga, nećete imati nikakav svoj dinar? Ostaćete na ulici? Jednom kad odredite koje vas tačno moguće negativne posledice plaše, razmislite o tome kako bi se ti konkretni problemi mogli rešiti. Ko bi vam mogao pomoći da prehranite sebe i decu? Vaši roditelji, rođaci, prijatelji? Na koji biste način, i bez stalnog posla, mogle da zaradite neki svoj dinar, pa da ne budete potpuno finansijski zavisne? Ako ostanete bez stana, ko bi vas mogao primiti, bar na neko vreme?

Vrlo često, već i samo razlaganje jednog velikog, nerešivog problema na one manje, konkretnije, za koje bi se nekakvo rešenje moglo naći, pomogne da se umanji strah. Vidite da, čak i u slučaju najgoreg, stvari neće biti baš nerešive, snaći ćete se nekako. I to može da vas ohrabri da ipak pokušate ono što želite.

Ne kažemo da će vas ovakav postupak uvek navesti da ipak pokušate. Neće. Samo, to što i posle njega ipak ne pokušate neće biti bazirano na strahu od nečeg uopšteno lošeg, što vam ne dopušta da racionalno razmislite o svemu, već na realnoj situaciji, na tome što ste shvatili da neke od mogućih problema koji bi u takvoj situaciji iskrsli zaista ne biste mogle da rešite (na primer, nemate nikog ko bi vas primio ako ostanete na ulici). I tada zaključite da će vaše želje morati da čekaju – ali to zaključite bez panike, bez straha koji vas blokira, pa možete da nastavite da razmišljate o alternativnim mogućnostima da dobijete ono što želite i što vam je potrebno (u navedenom primeru, da nađete novi posao pre nego što date otkaz i/ili još neki izvor prihoda koji bi vam omogućio da uštedite dovoljno za preživljavanje i za to da ne ostanete na ulici dok ne nađete nov posao).

Strah od nepoznatog je uvek najgori. Jednom kada ga razložite na delove, na manje velike i vrlo konkretne probleme, sve nekako izgleda lakše.

Pogledajte komentare (1)

Jedan komentar

  • Nataša Gajić

    Lako je dok sve razlažete i zavaravate se da još ima izlaza; a još lakše kad shvatite da u stvari nema i da morate sami da pokušate, konkretno i sami se zaposlite. A to je danas i ovdje najlakše u najgoroj mogućnosti. Dođe mi ironija prema samom sebi i ne činim drugom što ne bih sebi.

Ostavite komentar