Zarobljene robom

Skoro svako voli da povremeno sebi kupi nešto lepo, i tu nema ničeg lošeg. Problem nastaje kad ljudi postanu opsednuti materijalnim stvarima koje imaju, i stalno pokušavaju da nabave još – tada postaju robovi te robe, umesto da roba služi njima.

Foto: Andi_Graf/Pixabay.com

Foto: Andi_Graf/Pixabay.com

Da ne bude zabune: naravno da je normalno da vam je stalo do toga da nabavite novu veš-mašinu kad stara više nije ni za šta, a nemate baš preteranu želju da „lipšete“ perući veš na ruke. Normalno je i da vam bude stalo da za sebe, svoje dete ili druge drage osobe nabavite neku lepu odeću, da ne idete u odeći koja se raspada, kao što je normalno i da želite da nabavite lepu hranu, knjige, muziku, alatke… Dokle god želite da nabavite ono što vam je zaista potrebno (ne nešto što vam zapadne za oko, bude vam simpatično, a posle nabavke to nikad ne iskoristite), s tom željom nikakvog problema nema.

Međutim, stvari nekada odu mnogo dalje. Postane vam strahovito važno ne kakvi su vam odnosi s dragim osobama, niti imate li uopšte neke drage iosobe u svom životu, već koliko i kakve robe imate. Skupa odeća i obuća, gomila aparata za domaćinstvo koje zapravo i ne koristite, muzika koju ne slušate, knjige koje ne čitate, „besna“ kola… To je ono što postane glavno i nikada ga nema dovoljno, uvek „morate“ da nabavite još i ovo, i ono, i ono treće, četvrto, pedeset peto… Zatrpavate se stvarima i time pokušavate da od sebe sakrijete da vam u životu nedostaju neke mnogo bitnije stvari. Umesto da stvari koje nabavljate služe vama, praktično vi služite njima, i nabavljate još stvari kojima ćete robovati.

Nekima bi se moglo učiniti da ova priča deluje kao nešto „iz belog sveta“, kod nas su ljudi siromašni, ne mogu tako da se ponašaju sve i da hoće, ali ima toga i kod nas. Postaje sve češća pojava da ljudi rade strahovito puno, a kad završe s poslom, samo gledaju šta će da kupuju (znamo, ima i onih koji rade jako mnogo pa jedva imaju i za osnovne namirnice). Otuđe se od porodice, od roditelja, od voljene osobe, od prijatelja, od dece, i tu otuđenost pokušavaju da nadomeste kupljenim stvarima, postaje im merilo kompletnog uspeha u životu to koliko mogu da kupe.

A kupovina ne pomaže. Može nakratko da pomogne, kad ste neraspoložene, da obradujete sebe nekom sitnicom, ali na duge staze to ne znači mnogo. Nove cipele ne mogu da vas zagrle. Nova bluzica ne može da vas poljubi, niti da vaš život ispuni smehom. To mogu samo ispunjenost nečim zanimljivim u životu, kao i vama drage osobe – a ni jedno ni drugo vam „tovar“ kupljene robe neće dovesti u život. Roba vas samo drži zarobljenim i opterećuje.

Pogledajte komentare (1)

Jedan komentar

  • Nataša Gajić

    Da, opterećuje i čini vas njenim robom, kao da vi služite, a ne ona vama. Ali tek kad je nemate ili bar dovoljno, kao i novac, opterećuje tek kad izostaje i ne podmiruje vaše osnovne potrebe. Pa da se otuđimo i od njih? lakše se diše. I razbacajmo sve suvišno i nepotrebno oko sebe i nabavimo novo i taman koliko treba, tek da ne dignemo ruke od svega. Imaš li ti posao? Inače, šta da pričam ako nisi pust ko crkveni miš.

Ostavite komentar