Koncert

J. T. 29. septembar 2011. 00:00

Žanr: komedija, drama, mjuzikl
Trajanje: 119 min.
Originalni naziv: Le concert

Glavne uloge:	Aleksej Guskov (Aleksey Guskov), Dmitri Nazarov (Dmitri Nazarov), Melani Loran (Melanie Laurent), Fransoa Berlean (Francois Berleand)
Scenario:	Radu Mihaileanu (Radu Mihaileanu), Metju Robins (Matthew Robbins), Alen-Mišel Blank (Alain-Michel Blanc), Tijeri Dagrandi (Thierry Dagrandi)
Režija:	Radu Mihaileanu (Radu Mihaileanu)

SINOPSIS
Karijera nekada čuvenog dirigenta Boljšog teatra, Andreja Filipova, prekinuta je za vreme režima Leonida Brežnjeva. Filipov ostaje u teatru, ali sada kao čistač. Jednog dana slučajno otkriva zvaničan poziv francuskog pozorišta za nastup Boljšog teatra u Parizu. On uspeva da okupi nekadašnje članove orkestra i oni kreću za Francusku kako bi odsvirali "Koncert za violinu i orkestar" Čajkovskog, prekinut pre 30 godina.
O FILMU
Andrej Filipov je bio čudo – proslavljeni dirigent Boljšog orkestra, najvećeg orkestra u Rusiji. Danas, sa 50 godina, on i dalje radi u Boljšom, ali kao čistač. Tokom komunističke ere bio je otpušten pod teretom svoje slave zbog odbijanja da se reši svih jevrejskih svirača, "cionista i neprijatelja naroda", uključujući i najboljeg prijatelja, Sašu Grosmana. Andrej je posle toga potonuo u piće i depresiju.
Direktor Boljšog, stari aparatčik, uvek je obećavao da će Andreja uskoro vratiti u orkestar, ali ga je ismejavao i sadistički ponižavao. Za njega, Andrej je prošlost i on smatra da mu je učinio veliku uslugu zadržavši ga kao čistača. Jednom prilikom Andrej pronalazi faks pozivnice orkestru da nastupi u Parizu za dve nedelje, kao zamena u poslednji minut za filharmoniju iz San Franciska. Andreju na pamet pada ideja da okupi stare muzičke prijatelje od kojih neki rade kao taksisti, nosači i slično. Otići će u Pariz kao Boljšoj. Izazvaće sudbinu i osvetiti se. Da li će uspeti?
"To je bila noćna mora koja je trajala šest meseci. Bio sam preplašen od ovog stadijuma jer se film završava koncertom i to je ono što ostaje u sećanju publike: jednostavno sam morao da to uradim dobro. Da ne pominjem da nikada ranije nisam snimao muzički koncert. Počeo sam gledajući film o muzici, koncerte na DVD-u i slično. Naučio sam mnogo: jezik i važnost svakog instrumenta, u kom momentu treba da bude snimljen i na koji način to daje dramatičan efekat. Bilo je izazovno probati da se bude spektakularniji i moderniji, a ostati veran drami i karakterima. Radili smo sa muzičkim trenerima kako bi glumci bili verni kao muzičari."
"Koncert" je bio u nominaciji za nagradu Zlatni globus 2011. za najbolji strani film.
REČ REDITELJA
Radu Mihaileanu (reditelj)
Producent mi je ponudio scenario koji su napisala dva mlada pisca. Tema je bio Boljšoj teatar koji se obreo u Parizu. Jako mi se dopala glavna ideja, ali ne i ostalo. Pitao sam producenta da li mogu da razvijem sopstveni scenario od te početne tačke i on mi je dao zeleno svetlo.
Moj saradnik i ja prvo smo otputovali u Rusiju na dve nedelje kako bismo upoznali ljude koji bi bili inspiracija za naše karaktere. To je vodilo ka ogromnoj količini rečenica, scena i ideja koje su na kraju uobličene u scenario. Bilo je to 2002. godine, pre snimanja "Live and become". Počeli smo da razmišljamo o snimanju filma na engleskom jeziku s američkim glumcima. Sudbina je imala drugu ideju i vratila priču na originalne jezike – francuski i ruski.
Moja omiljena vrsta humora je odgovor na patnju i teškoću. Za mene, humor je radosno i inteligentno oružje, gimnastika duha protiv varvarstva i smrti. U filmu humor proizilazi iz rana koje su zadesile Rusiju pre 30 godina. Ljudi su bili ponižavani. Njihova volja da ponovo ustanu i odbrane svoj dignitet mora proći kroz humor. Iza svoje tragedije protagonisti filma imaju snagu da ostvare svoje snove. Za mene je to najlepši izraz vitalne energije. Svaki totalitarni režim boji se da će stavovi inteligencije kontaminirati mase i da će one ustati. Brežnjev nije verovao Jevrejima, između ostalih, jer su često govorili o osetljivim temama i imali rođake u inostranstvu. Zato se on otarasio Jevreja iz Boljšog orkestra, kao i Rusa koji su ih štitili. Režim se plašio i Cigana i manjina generalno, jer oni nisu priznavali autoritete. U stvari, Cigani nikada nisu poštovali pravila ni u jednoj zemlji; oni su najslobodniji ljudi na svetu.
Moj saradnik i ja otputovali smo u Rusiju i obreli se na demonstracijama koje su se održavale svake subote ujutru u Moskvi i koje su pokazale paradokse nove Rusije. Na jednoj strani bili su stari komunisti, vrlo nostalgični prema toj eri, ljudi u ritama koji su prodavali svoje stvari demonstrantima, i turisti, kao što smo mi bili, a na drugoj strani novi kapitalisti. Te kontraste sam video i kao tragične i kao komične. Kroz metaforu koncerta film govori o fundamentalnoj vezi između individualca i grupe. Shvatio sam tokom montaže zvuka da ova metafora postoji i u izboru koncerta koji će biti na kraju filma – "Koncert za violinu i orkestar" Čajkovskog. Govorimo o vezi između individualca i zajednice, što nas upućuje na današnju krizu.
Posmatramo današnjicu kao da smo dostigli ultimativni stepen individualizma i da su ljudi u raskoraku sa svetom: oni bi želeli da sačuvaju osnovna individualna prava dok se vraćaju zajednici koja je ujedinjena. Otkrio sam da koncert Čajkovskog ne može biti harmoničan ako se violine i orkestar ne upotpunjuju; ako violina ne zvuči dobro, orkestar se raspada i obrnuto. To je povezano. Današnja kriza pokazuje to na nasilan način: veza između individualca i kolektiva mora biti vrlo jaka kako bi se pronašla ta harmonija ili sreća. Moramo svirati jednoglasno koliko god je to moguće.
Oficijelni sajt