Fantastične alegorije

Zoran Jakšić je naučnik, nagrađivani pisac naučne fantastike i prevodilac koji je već duži niz godina prisutan u našoj književnosti, ali je, nažalost, poznat tek malom broju ljudi. Možda će se to popraviti izlaskom njegove nove zbirke priča "Ministarstvo senki".
U ovoj zbirci je 19 priča, neke od njih su ranije objavljivane, jedna od njih, "O Zebri i Ibisu", dobila je 1992. i nagradu "Lazar Komarčić" za najbolju domaću priču, a većina je prvo objavljivanje doživela u ovoj zbirci. Na ovako kratkom prostoru ne možemo predstaviti sve priče iz ove zbirke onako kako to zaslužuju, ali možemo reći da se radi o interesantnim delima, pisanim lepim jezikom, često i veoma duhovitim, ili bar sa duhovitim detaljima, od kojih vas neki mogu nasmejati do suza.
Većina priča iz zbirke "Ministarstvo senki" smeštena je u isti naučnofantastični svet, u jednu paralelnu Srbiju u kojoj postoje najrazličitiji izumi iz fabrika Melkiora Složenskog, izumi koji mogu da ispune svoju svrhu ali uz neočekivane posledice, u Srbiji u kojoj su ljudi fini i dobri a za loše stanje i loša događanja (ista ona kroz koja smo i sami prošli) krivi su oni gadni nevidljivi ljudi; u zemlji u kojoj će bezazleno dete nehotice odneti pobedu na takmičenju koje se održava na vašaru uroka i kletvi (uroci i kletve su među glavnim izvoznim proizvodima Srbije, zna se da su naši sunarodnici najveći majstori u tome, počev od proklinjanja komšijskih krava pa nadalje), u kojoj je moguće podići optužnicu protiv košave jer je zvaničniku odnela šešir a njegovoj supruzi podigla suknju pa joj se videla pozadina…
Kao što verovatno pogađate, u pitanju su alegorije koje govore o nama samima. Neretko su prisutni i jaki elementi satire; izostaje prizeman jezik kojim su satire u delima drugih pisaca nekad ispričane – Jakšićev jezik uvek ostaje lep i zadržava svoju eleganciju, čak i kada priča o finom običaju proklinjanja bližnjih (može i daljnjih, nema diskriminacije kad se o kletvama radi) do pedesetog kolena. Priče variraju po dužini, postoji jedna minijatura, a ima i nešto dužih priča. Variraju i po kvalitetu, neke su veoma vešto osmišljene, ali ima i onih koje se ne uzdižu iznad prizemne satire.
Ono što je prisutno u svim ovim pričama jeste lep i elegantan jezik, uvežbano umeće pripovedanja, zanatska korektnost, likovi su, čak i u kratkim ostvarenjima, vešto ocrtani i uverljivi, većina priča je duhovita, ima neku svoju "caku", a pojedini detalji će vas navesti da zastanete, zapitate se: "Ma gde mu ovo pade na pamet?!" i smejete se dok neka dobra duša ne proveri da li vam je dobro, a zatim se raspita šta je toliko smešno, dok bi neki drugi detalj mogao da vas navede da pomislite: "Jeste, u pravu je, ti gadni zli drugi krivi su za sve što nas je snašlo." Nasmejete se ili se bar osmehnete.
Ukupno uzev, "Ministarstvo senki" Zorana Jakšića je veoma prijatna zbirka koja se sa uživanjem čita, koja vas razvedri i opusti i koju kasnije rado ponovo prelistate, kako biste se podsetili najsmešnijih detalja, ili ih pročitali drugima koje želite da nasmejete. Tople preporuke.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.