Izložba posvećena umetničkom pokretu Bauhaus u Splitu

SPLIT – Galerija umetnina u Splitu i Muzej suvremene umetnosti u Zagrebu organizatori su izložbe „Bauhaus – od škole do pokreta“, koja se otvara 9. novembra i predstavlja hrvatski doprinos proslavI stote godišnjice osnivanja nemačke škole za arhitekturu, dizajn i vizualne umetnosti „Bauhaus“.

To je nesporno bio jedan od najuticajnijih pokreta u svetu nakon Prvog svetskog rata i koji je odigrao veoma značajnu ulogu da sve oblastilikovnih umetnosti dobiju novi pravac.

Kroz radove studenata i profesora Bauhausa iz hrvatskih muzeja i privatnih zbirki, izložba prenosi priču o toj jedinstvenoj školi koja je svojim uticajem u potpunosti promenila tok svetske arhitekture, dizajna i umetnosti posle Prvog svetskog rata uprkos činjenici da je delovala samo četrnaest godina.

Izložbu su postavile Jasminka Babić i Vesna Meštrić, koje su se postarale da prikažu barem skice vodećih umetnika koji su svojim stvaralaštvom uneli dramatične promene u sve likovne i primenjene umetnosti imajući za cilj da sa što manje sredstava omoguće kupcima da dođu do funkcionalnih i veoma jeftinih stanova, predmeta za domaćinstva kojima je sačuvana funkcija (pribor za jelo, posuđe, lampe, prostirke…) ali su izvedeni na nov, atraktivan način.

„Izborom slika, grafika, fotografija, arhitektonskih nacrta i nameštaja, kao i jedinstvene arhivske građe iz zbirki Muzeja suvremene umetnosti, Muzeja za umetnost i obrt, Galerije umetnina i privatnih zbirki u Hrvatskoj dat je pregled ovog jedinstvenog pokreta zaslužnog za razvoj i širenje modernizma na svetsko nivou“, navodi se u najavi izložbe koja će biti otvorena do 11. decembra
„Bauhaus“ je osnovao Valter Gropijus 1919. u Vajmaru u vremenu obeleženom završetkom Prvog svetskog rata i osnivanjem Vajmarske republike. Škola Bauhaus je potom izvršila snažan uticaj na umetnost i arhitekturu 20. veka , a prošla je kroz nekoliko faza koje su određene njenim preseljenjima, prvo u Desau (1925 – 1932), zatim u Berlin (1932 – 1933) i promenama rukovodilaca, što se odrazilo na program. Nakon preseljenja u novi kompleks zgrada izgrađenim prema projektu Valtera Gropiusa u Dešau 1925., Bauhaus u narednim godinama postiže svoj kreativni vrhunac. U to vreme su u njemu stvarali umetnici poput Misa Van del Roeja, koji je projektovao nemački paviljon za Svetsku izložbu u Barseloni koji i danas deluje spektakularno po svojoj jednostavnosti, a onih nekoliko fotelja koje je rasporedio po apsolutno praznom prostoru i koje su natvane „barselona“ i danas nose žig neprevaziđenog dizajna. Idejama Bauhausa priključili su se već afirmisani slikari poput Kandinskog, Miroa, Maljeviča i drugih ruskih avangardnih umetnika, što je samo obogatilo pristalice Bauhausa koji je proteklih godina ponovo „oživeo“ i čak postoji mogućnost da se i kod nas otvori jedna njihova prodavnica.

„Bauhaus je vrlo brzo postao internacionalni pojam kojim se danas označava prepoznatljiv stil ne samo u arhitekturi, umetnosti i dizajnu, već podrazumeva određen pogled na svet i način života“, navodi se u najavi izložbe.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.