Javašluk u Luvru

Javašluk u Luvru – mogao bi da glasi naslov izveštaja francuske vlade, koja se osvrnula na probleme jednog od najpoznatijih svetskih muzeja. Ovaj će izveštaj biti poslat i predsedniku Žaku Širaku – situacija je vrlo ozbiljna. Luvr, koji se nalazi u vlasništvu države, gomila dugove i posluje sve slabije. Što je državno, nije ničije: tako razmišljaju i zaposleni u muzeju, čiji je (ne)rad jedan od glavnih uzroka propadanja.

Svakoga dana, kaže se u izveštaju, 1.800 zaposlenih u ovoj instituciji uzima 2 do 3 sata pauze za kafu, a sa posla odlaze, po pravilu, pre isteka radnog vremena. Za sve to vreme, kilometarski redovi posetilaca stoje pred zatvorenim biletarnicama, pa mnogi i odustaju od posete muzeju. Poseta opada: u 2000. godini Luvr je posetilo šest miliona turista, i bez obzira na to što zvaničnih podataka za 2001. godinu još nema, francuska vlada smatra da je posetilaca bilo mnogo manje nego prethodnih godina.

Možda je i država preterala? Pola zarade od prodatih karata odlazi u budžet, a preostala polovina nije dovoljna za pokrivanje svih troškova i nagomilanih dugova. Prošle su godine radnici i štrajkovali, iz protesta puštajući turiste besplatno u muzej. Da bi se prekinula farsa, Luvr je bio zatvoren 20 dana: smatra se da je tada izgubljeno oko tri miliona evra zarade od prodaje ulaznica.

Spisak problema u izveštaju vlade je podugačak – pored svega pomenutog, postoji i manjak radne snage, pa je četvrtina prostorija zatvorena za posetioce. Kustosi i prodavci karata nesavesno obavljaju svoje dužnosti, a njima se pridružuju i radnici obezbeđenja, koji čuvaju neprocenjivo bogatstvo. Krađe se dešavaju, a počinioci i platna se teško pronalaze. Obezbeđenje se ne uzbuđuje previše: 1998. godine je, u vreme krađe Koroovog platna, otpušten čuvar koji je tek 2001. godine vratio ključeve muzeja, i čak dve godine posle otkaza ostao da živi u stanu koji mu je dodelio muzej.

Muke sa državnom svojinom. Preporučujemo raspisivanje tendera.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.