Trio Barolo: Naša muzika je Mediteran pun toplih boja
BEOGRAD – Kolarčeva zadužbina proslaviće večeras 88 godina svoje Velike dvorane koncertom francuskog Trija Barolo, koji kombinuje džez, operu i world music, vodeći publiku na muzičko putovanje po Mediteranu.
Harmonikaš Remi Pulakis, kontrabasista Filip Evrar i trombonista Frančesko Kastelani, premijerno će nastupiti u Beogradu u okviru ciklusa „Kolarac tvoj svet muzike“.
Filip Evrar je pre osam godina osnovao Trio Barolo sa Frančeskom Kastelanijem i Erikom Longvortom koga će kasnije zameniti Remi Pulakis.
Danas iza sebe imaju 150 održanih koncerata i dva snimljena albuma.
Većinu kompozicija piše Evrar koji pred večerašnji nastup za Tanjug kaže da je uspeh Trija Barolo zasnovan na neobičnom spoju mediranskog muzičkog nasleđa sa džez formom koju publika širom saveta na koncertima benda otkriva, voli i ceni.
„Pokušavamo da spojimo najbolje od mediteranskog folklora i opere u džez izvođenje što je poštovaocima džeza jako interesantno. Naša muzika je sentimantalna i strasna, a opet sa druge strane jako zahtevna za izvođenje i promišljanje“, kazao je Evrar.
Prvi nastup u Beogradu za njega i bend u celini, kako kaže, predstavlja izuzetnu priliku da predstave neobičan muzički koncept u prestonici Srbije.
„Verujem da u Beogradu postoje ljudi koji prate naš rad i nadam se uživaju u našoj muzici. Svesni smo povezanosti muzičkog naseđa Balkana sa mediteranskim folklorom i siguran sam da će naš zvuk u izvesnoj meri biti prepoznatljiv ljudima koji dođu večeras u Kolarac“, kazao je Evrar.
Pvezanost delovanja benda sa prepoznatljivim zvukom Mediterana Evrar „opravdava“ velikom odanošću članova Tria Barolo autorima kao što je italijanski pijanista i kompozitor Nino Rota koji je pisao muziku za filmove Federika Felinija.
„Naš muzički izbor je i muzika Astora Pjacole…Uvek smo obožavalli američki džez, ali smo, sa druge strane, sva trojica Evropljani. U tom kolopletu uticaja i afiniteta naša muzika je raznolika, kao neki razbarušeni Mediteran prepun toplih boja. Spajamo džez formu sa melodijama Mediterana koje su često dramatične i strasne“, kazao je Evrar.
Velika dvorana Kolarčeve zadužbine sagrađena je 1932. godine, a njen tvorac, arhitekta Petar Bajalović, primenio je u izgradnji najsavremenija naučna znanja o akustici tog vremena, pa se ta sala i danas smatra najreprezentativnijim koncertnim prostorom za predstavljanje umetničke muzike u Srbiji.
Prvi koncert u Velikoj dvorani održan je 4. februara 1932. godine, kada je nastupila Beogradska filharmonija kojom je dirigovao Stevan Hristić.
Solista je bila sopran Ksenija Rogovska, a na programu su bila dela Rimskog Korsakova, Hristića, Milojević-Baranovića i Novaka.
Do sada je u Velikoj dvorani Kolarca održano više od 18.500 koncerata, na kojima je nastupilo oko 16.000 solista, te gotovo 4.000 ansambala sa više od 1.500 dirigenata.
Izvedeno je bezmalo 39.000 različitih kompozicija.
U Velikoj dvorani tokom godine održi se više od 300 različitih muzičkih programa, recitala, predavanja i svečanih akademija.
Muzičkim programima tokom godine prisustvuje više od 70.000 posetilaca.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.