BEOGRAD – Druga generacija Akademije cirkularne ekonomije (ACE) u kojoj su predstavnici malih i srednjih preduzeća počela je sa radom u Privrednoj komori Srbije a u naredna dva meseca razmenjivaće iskustva i ideje, i sticanju novih znanja o cirkularnom poslovanju koje donosi benefite i kompanijama i zajednici.
Pomoćnik ministra zaštite životne sredine Slobodan Perović poručio im je da cirkularna ekonomija polako nalazi svoje mesto kako u strategiji razvoja industrijske politike tako i u strategiji razvoja pametnih specijalizacija, i strategiji upravljanja otpadom u Srbiji.
„Želimo da pomognemo u uspostavljanju mape puta za tranziciju iz linearne u cirkularnu i niskogeneričnu ekonomiju, i da damo doprinos mobilizaciji drugih aktera – malih i srednjih preduzeća koja bi trebalo da budu predvodnik novog talasa tranzicije ekonomskog modela iz linearnog u kružni“, rekao je on.
Kao značajno on je ocenio da se na ACE događa sinergija između velikih stranih kompanija koje su se već internim standardima cirkularne ekonomije i mogu omoguće transfer iskustava
„Sa druge strane tu su starapovi koji su proaktivniji i mogu za sebe da prepoznaju tržišne niše u unapređenju tehnoloških procesa koji smanjuju količinu otpada i emisije gasova“, rekao je on i dodao da je u fokusu vlasti u Srbiji sada transpozicija evropskih direktiva u procesu upravljanja otpadom.
„Čini mi se da ćemo u oblasti upravljanja otpadom, recikliranja i ponovne upotrebe, najpre videti primere dobre prakse pa će rezultate osetiti i građani“, rekao je Petrović.
Savetnica u Centru za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije Izabel Airas iz organizacije EIT Climate – KIC koja finansira projekat Akademije cirkularne ekonomije podsetila je da klimatske promene nisu samo pitanje da se očisti vazduh, nego i dosta drugih stvari koje utiču da zagađenje vazduha bude veće.
„A cirkularna ekonomija, ono što mi i svet pokušavamo, je da smanjimo emisiju CO2 koristeći manje sirovih materijala, ranije smo uzimali iz prirode i proizvodili pa bacali, a cirkularna ekonomija je da iskoristimo što više materijala koji je već u proizvodnom sistemu, i da ga zadržimo u sistemu proizvodnje“, objasnila je ona.
Kako je ocenila idealno bilo bi da uopšte nemamo otpada ni emisije CO2, a doprinos klimi je i ako se otpad smanji i ponovo upotrebimo i tako bude održan u krugu.
„Radili smo na privlačenju pažnje za ovu temu, jer je vrlo mala, ovde mnogi ljudi misle da je cirkularna ekonomija – recikliranje, ali nije isto, nije samo o recikliranju, dosta je šira“, kaže Izabel koja je u Srbiji na ovim poslovima nekoliko godina i dodaje da ima osećaj da se situaicija menja.
„Tema cirkularne ekonomije je dobila na brzini, puno ljudi o tome priča, što je odlično i prvi korak, ali sada moramo da se ne zaustavljamo na priči nego da počnemo da radimo i to pokušavamo da uradimo ovde“, rekla je ona.
Direktor Sektora za strateške analize PKS Mihailo Vesović ocenio je da su učesnici ACE u prednosti jer se na vreme uključuju u proces koji neminovno vodi ka tome da nijedna kompanija u budućnosti neće biti uspešna ako ne radi po prinicipima cirkularne ekonomije i ekologije.
Kao prednost on je naveo da se propisi u ovoj oblasti u Srbiji tek grade pa postoji prostor da se u tome učestvuje, i dodao da je veliki značaj nevladinog sektora i medija koji značaj cirkularne ekonomije mogu da približe ljudima.
Vesović je polaznicima ACE poručio da vreme da se nađe način da se profit ostvari kroz prednosti cirkularne ekonomije što je najracionalnije za biznis, jer se poštuju resursi i životna sredin.
Cirkularna ekonomija je alat koji doprinosi unapređenju konkurentnosti, rastu BDP-a država i otvaranju zelenih radnih mesta, a kompanijama koje se odluče za poslovanje na ovaj način donosi veći profit, manje takse, niže troškove za sirovine, vodu i energiju.
Među polaznicima ACE su i predstavnici Coca cole HBC Srbija, Frikoma, Grampera, Hemofarma, Lidla, Procredit banke, Straš adriatika, Trayal korporacije, Ministarstva zaštite životne sredine, Stalne konferencije gradova i opština, kao i više uspešnih startapova, saopštila je Privredna komora Srbije.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com