ATINA – Grčka se nada da će povećanje investicija i smanjenje poreza pomoći snažnijem ekonomskom rastu sledeće godine, pošto se zemlja oporavlja od dužničke krize koja je trajala čitavu deceniju.
Privredni rast će ubrzati najmanje na 2,8 procenata sledeće godine sa dva odsto ove godine, piše u nacrtu budžeta za 2020. godinu, koji je grčka konzervativna vlada danas prosledila parlamentu, izveštava Rojters.
Očekuje se da će nezaposlenost sledeće godine pasti na 15,6 posto sa 17,4 procenta 2019. godine, a vlada u Atini projektuje da će javni dug zemlje 2020. oboriti na 167,8 odsto BDP-a, odnosno na 331 milijardu evra, sa nivoa od 173,3 odsto BDP-a ove godine.
Grčki državni dug i stopa nezaposlenosti su najvići u zoni evra.
S druge strane, grčki kreditori iz evrozone, koji i dalje nadziru dinamiku sprovođenja reformi na koje se Atina ranije obavezala u zamenu za spasilačke pakete finansijske pomoći, predviđaju da će ova zemlja dogodine zabeležiti rast od 2,2 posto, što je znatno manje od projekcija u grčkom nacrtu budžeta.
Grčka je obećala da će ostvarivati primarni budžetski suficit – iz kog su izuzeti troškovi servisiranja duga – od 3,5 odsto BDP-a svake godine do 2022. Prema nacrtu budžeta za 2020., Atina planira primarni suficit od 3,56 procenata BDP-a iduće godine.
Pored proširenja baze poreskih obveznika, konzervativna vlada želi da smanji poreze za preduzeća i da poveća socijalne rashode u 2020. godini. Mere koje planira vredne su 1,2 milijarde evra, navodi se u nacrtu budžeta.
Grčka je nagomilala gotovinske rezerve na preko 30 milijardi evra na osnovu neiskorišćenih kredita i novca prikupljenog na tržištu duga. Sada se oslanja isključivo na tržište obveznica za refinansiranje svog duga nakon dugog niza godina u kojima nije mogla komercijalno da se zadužuje, a od prošlogodišnjeg okončanja programa spasilačkih paketa pomoći realizovala je tri prodaje emisija obveznica.
Shodno nacrtu budžeta, Atina planira da „obezbedi kontinuirano prisustvo na međunarodnom tržištu obveznica“ putem emisija visokolikvidnih državnih dužničkih hartija.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com