Više od 300 južnokorejskih radnika koji su prošle nedelje privedeni tokom imigracione racije u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) danas se vratilo svojim domovima.
Radnici su deo grupe od ukupno 475 ljudi koja je privedena u četvrtak, 4. septembra, u gradu Savani, u saveznoj državi Džordžiji, gde grade fabriku baterija korejskog proizvođača automobila „Hjundaj“ (Hyundai).
Na društvenim mrežama su se pojavili snimci radnika sa vezanim rukama i nogama, koji su izazvali veliko negodovanje javnosti u Južnoj Koreji, jednom od ključnih saveznika SAD.
Avion kompanije „Korijan Er“ (Korean Air) sa radnicima sleteo je danas na aerodrom Inčeon blizu Seula, a dočekali su ih visoki državni zvaničnici, više stotina novinara i građani koji su uzvikivali „Dobrodošli nazad!“.
Šef kabineta predsednika Li Džae-mjunga, Kang Hun-sik, pozdravio je radnike i izvinio im se što vlasti nisu uspele da ih ranije vrate u zemlju.
Jedan od okupljenih na aerodromu razvio je veliki transparent sa fotografijom predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) i porukom koja kritikuje represiju migranata u toj zemlji.
Ministarstvo spoljnih poslova Južne Koreje zamolilo je medije da zamagle lica radnika na materijalu koji imaju sa aerodroma, pod obrazloženjem da se radnici brinu za svoju bezbednost.
Avion je prevozio 330 radnika koji su pritvoreni u raciji u Džordžiji, od kojih je 316 iz Južne Koreje, uključujući jednu trudnicu, a bilo je i radnika iz Kine, Japana i Indonezije.
Oni su nakon privođenja zadržani u imigracionom pritvorskom centru u gradu Folkstoun, takođe u Džordžiji, a Seul je u nedelju, 7. septembra saopštio da je postigao sporazum sa Vašingtonom o njihovom oslobađanju.
Vlada Južne Koreje saopštila je da je prvobitno planirala da vrati radnike juče, ali da je njihov dolazak odložila zato što je, kako se navodi, Tramp hteo da čuje od Seula da li radnici treba da ostanu u fabrici.
Fabrika baterija u izgradnji u kojoj su radnici uhapšeni je zajednički poduhvat „Hjundaija“ i tehnološkog giganta „LG Enerdži Solušn“ (Energy Solution), a jedna je među više od 20 industrijskih postrojenja koje južnokorejske kompanije trenutno grade u SAD.
Izvršni direktor „LG Enerdži Solušn“ rekao je da privođenje radnika neće značajno uticati na kašnjenje pokretanja fabrike u Džordžiji, odnosno da će ono biti na nivou koji može da se kontroliše.
Američke vlasti su saopštile da su neki od pritvorenih korejskih radnika ilegalno prešli granicu SAD, dok su drugi ušli legalno, ali su im istekle vize ili su ušli putem bezviznog režima, koji im je zabranjivao rad.
Južnokorejski zvaničnici i stručnjaci optužili su SAD da nisu postupile prema njihovom dugogodišnjem zahtevu za poboljšanje viznog sistema, koji bi se prilagodio kvalifikovanim korejskim radnicima, jer Vašintgon želi da Seul poveća američka industrijska ulaganja.
Južnokorejske kompanije su se uglavnom oslanjale na kratkoročne vize ili poseban elektronski sistem autorizacije putovanja kako slale radnike da podižu fabrike u SAD, što je praksa koja je tolerisana godinama.
Ministar spoljnih poslova Južne Koreje Čo Hjun, koji je otputovao u Vašington da pregovara o oslobađanju radnika, rekao je da su se američki zvaničnici složili da dozvole radnicima da se kasnije vrate i završe svoj posao u Džordžiji.
Vađington i Seul su se složili da osnuju bilateralnu radnu grupu za stvaranje nove kategorije viza, kako bi se južnokorejskim kompanijama olakšalo slanje svojih zaposlenih na rad u SAD, navodi ministarstvo.
„Razgovaraćemo o svim merama, uključujući stvaranje nove kategorije viza, uspostavljanje nove kvote i razne korake kako bi se olakšalo dobijanje vize“, rekao je Čo novinarima po povratku u zemlju.
Predsednik Južne Koreje Li Džae-mjung upozorio je juče da će kompanije te zemlje verovatno oklevati da dalje ulažu u SAD ukoliko Vašington ne poboljša svoj vizni sistem.
Privođenje južnokorejskih radnika je samo jedna u nizu sličnih akcija programa masovne deportacije migranata, koju je pokrenula Trampova administracija, a ona se dogodila oko dve nedelje nakon što su predsednici dve zemlje objavili investicioni plan od 350 milijardi dolara u SAD, u zamenu za smanjenje carina.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com