Kako pandemija utiče na rad socijalnih preduzeća?

BEOGRAD – Socijalna preduzeća koja se bave turizmom i ugostiteljstvom najviše su pogođena tokom pandemije, dok su ona koja se bave poljoprivredom u nekim fazama korona krize ostvarila veću proizvodnju usled lokalizovane potrošnje, saopštio je danas Evropski pokret u Srbiji (EPUS).

To ne znači, kažu, da su ta preduzeća profitirala, već su koristila povećani obim proizvodnje kako bi nadomestila troškove koje su imali u raznim drugim fazama potpunog zaustavljanja proizvodnje.

U prvom naletu krize uzrokovane pandemijom COVID-19, socijalna preduzeća su nastojala da nađu način kako da zadrže zaposlene, održe kontakt sa svojim korisnicima i pruže neophodnu pomoć u široj zajednici, objašnjava projektna menadžerka Evropskog pokreta u Srbiji Zorana Milovanović.

Uprkos efektima pandemije na rad i delovanje socijalnih preduzeća, koja mogu značajno doprineti zapošljavanju teže zapošljivih kategorija stanovništva, većina je bila usmerena na direktno pružanje podrške i pomoći, najpre marginalizovanim grupama u zajednici.

To se odnosi na doniranje obroka za stare i lica sa invaliditetom, proizvodnju maski i drugih deficitarnih proizvoda, volonterske akcije pružanja psihosocijalne podrške korisnicima i slično.

U Evrpskom pokretu u Srbiji naglašavaju da je kovid-19 kriza iznova istakla pozitivnu ulogu socijalnih preduzeća u vremenima krize i utrla put za veću afirmaciju delovanja ovih preduzeća u redovnim vremenima kada se zajednica usmerava na postizanje održivog razvoja.

Sektor socijalnih preduzeća u EU obuhvata 2,8 miliona preduzeća sa udelom od 10 odsto u poslovnom sektoru i 6,3 odsto radne snage prema podacima iz 2019. godine, a dalji razvoj ovog sektora prate novi strateški pravci društveno-ekonomskog razvoja EU oličeni u Zelenom evropskom dogovoru i Planu za oporavak EU od posledica pandemije.

Digitalna i ekološka transformacija, kao i paradigma postpandemijskog razvoja zasnovana na brizi o ljudima i životnoj sredini, srž je budućeg delovanja EU, što predstavlja važne smernice za razvoj Srbije, smatraju u Evropskom pokretu u Srbiji.

U Srbiji je poslednje sistemsko istraživanje rađeno 2012. godine i tadašnji sektor od 1.196 socijalnih preduzeća, sa udelom od 0,6 odsto radne snage i dva odsto BDP-a Srbije, uvećao se prema broju preduzeća, obimu proizvodnje i generisanom pozitivnom uticaju u zajednici, navode u Evropskom pokretu u Srbiji.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.