Razlika u prihodima između Srbije i EU se smanjuje ali je i dalje velika i, s obzirom da se očekuje da će doprinosi rada i kapitala potencijalnom rastu opasti, zemlja mora da ubrza strukturne reforme kako bi povećala ukupnu faktorsku produktivnost, ocenjuje se u analizi koju je objavio Međunarodni monetarni fond (MMF).
U analizi Fonda se kao na ključne reforme ukazuje na one koje jačaju upravljanje, smanjuju uticaj države u ekonomiji, rešavaju neusklađenost između traženih i veština u ponudi, unapređuju pristup finansijama firmama i promovišu istraživanja i razvoj, kao i inovacije.
Navodi se da je Srbija napravila vredan napredak u podizanju rasta i prihoda i u poslednjih deset godina uloženi su značajni napori da se poveća stopa učešća radne snage, smanji stopa nezaposlenosti i podstaknu domaće privatne i javne investicije, kao i da se privuku direktna strana ulaganja, što je za rezultat imalo solidnu akumulaciju radne snage i kapitala.
Povećana produktivnost rada, uključujući pozitivne efekte prelivanja direktnih stranih investicija i ulaganja u informaciono-komunikacione tehnologije, takođe je podržala rast i učinila Srbiju jednom od najbrže rastućih ekonomija u Evropi poslednjih godina.
Međutim, Srbija se suočava sa izazovima da obezbedi kontinuiranu konvergenciju prihoda sa nivoima u EU.
Iako se sužava, razlika u prihodima u odnosu na EU ostaje velika, ističe se u analizi „Snalaženje u ekonomskoj budućnosti Srbije: Ključna uloga produktivnosti“ i ukazuje da se prerađivački sektor takođe suočava sa teškoćama u prelasku na industrije sa većom dodatom vrednošću.
Dalje se navodi da treba pratiti nedavna povećanja zarada jer mogu da oslabe eksternu konkurentnost, posebno u radno intenzivnom građevinarstvu i prerađivačkoj industriji koje su primile polovinu priliva direktnih stranih investicija u periodu 2021-2023.
U analizi se ocenjuje da će prostor za dodatnu akumulaciji faktora za podsticanje rasta verovatno biti ograničen ubuduće, pri čemu će kapital i rad verovatno doprineti rastu 2,1 odsto na srednji rok, što ukazuje na potrebu za većim rastom produktivnosti kako bi se pomogao održivi rast i ubrzalo sustizanje prihoda.
Ukazuje se da čak i delimično zatvaranje ključnih jazova u strukturnoj politici može značajno da poveća produktivnost Srbije i potencijalni rast proizvodnje.
Dodaje se da u Srbiji znatni strukturni jazovi postoje u nekoliko oblasti, uključujući sporo napredovanje reforme uprave, anemične aktivnosti u inovacijama i istraživanjima i razvoju, plitka finansijska tržišta koja otežavaju pristup finansiranju mikro preduzeća i stratapova.
Ako bi Srbija zatvorila polovinu jazova u strukturnim politikama mogla bi da ubeleži potencijalno značajne dobitke – srednjeročni rast mogao bi da se poveća za pet odsto ako se sprovedu reforme uprave, za 2,5 odsto za reforme tržišta rada a za po dva odsto za reforme regulative poslovanja i tržišta kapitala, ocenjuje se u analizi objavljenoj na sajtu MMF.
U rešavanju strukturnih nedostataka mogao bi da pomogne i niz holističkih politika, ukazuje se i navode npr. smanjenje poreza na rad i redizajniranje državne pomoći i njeno efikasno praćenje i procenjivanje.
Ocenjuje se da bi to pomoglo da poslovno okruženje bude bolje, kao i da bi doprinelo povećanju investicija i akumulacije kapitala u svim vrstama preduzeća. Takođe bi doprinelo većoj produktivnosti kroz bolju preraspodelu resursa.
U analizi se navodi i da bi povećanje dostupnosti rizičnog finansiranja za hej-tek u Srbiji moglo da olakša pristup finansiranju za startapove.
Konačno, podrška digitalizaciji, istraživanjima i razvoju i inovacijama ključna je za podizanje produktivnosti rada na novi nivo, čemu će pomoći adekvatne veštine, povoljno poslovno okruženje i dostupnost finansiranja rizičnim kapitalom.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com