NBS: Inflacija u periodu januar-oktobar 3,4 odstdo
BEOGRAD – Prosečna međugodišnja inflacija iznosila je ove godine u periodu januar – oktobar 3,4 odsto, saopštila je danas Narodna banka Srbije.
Prema projekciji NBS, međugodišnja inflacija će do sredine sledeće godine najverovatnije nastaviti da se kreće iznad gornje granice ciljanog raspona od 3,0 plus – minus 1,5 odsto.
Sa postepenim izlaskom ovogodišnjih poskupljenja energenata i hrane iz međugodišnjeg obračuna, inflacija će od drugog tromesečja naredne godine biti u padu, a sredinom sledeće godine očekuje se njeno vraćanje u granice cilja.
Imajući u vidu visoku bazu iz ove godine, postoji mogućnost da se u drugoj polovini sledeće godine ukupna inflacija nađe i u donjoj polovini ciljanog raspona od 3,0 plus – minus 1,5 odsto.
Rizici po pitanju inflacije u narednom periodu odnose se pre svega na kretanje cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, svetske cene energenata, brzinu globalnog ekonomskog oporavka i dužinu trajanja problema u globalnim lancima snabdevanja.
Kada je reč o domaćim rizicima, inflacija će u najvećoj meri zavisiti i od ishoda naredne poljoprivredne sezone, koja je za potrebe projekcija pretpostavljena na nivou prosečne.
Međugodišnja bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) na koju mere monetarne politike mogu da utiču, u oktobru je ponovo bila znatno niža od ukupne inflacije i iznosila je 2,7 odsto, što i dalje ukazuje na privremenost inflatornih pritisaka.
Od početka godine, međugodišnja bazna inflacija se u proseku kreće na nivou od oko dva odsto.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, inflacija je u oktobru ove godine na mesečnom nivou iznosila 0,9 odsto, odnosno 6,6 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Pri tome, tri četvrtine međugodišnje inflacije u oktobru bilo je opredeljeno faktorima na koje monetarna politika ne može da utiče – cenama hrane i energenata.
O faktorima koji su uticali na kretanje inflacije i očekivanjima Narodne banke Srbije za naredni period detaljnije će biti reči na prezentaciji Izveštaja o inflaciji, koja će se održati 17. novembra 2021. godine.
S druge strane, dugogodišnja relativna stabilnost deviznog kursa, koja će biti očuvana i u narednom periodu, predstavl?a snažno sidro cenovne stabilnosti i doprinosi očuvanju bazne inflacije na niskom nivou.
Cene neprerađene hrane su u oktobru, u odnosu na isti mesec prethodne godine povećane za 19,8 odsto, kao posledica rasta cena svežeg povrća od 26,9 odsto, rasta cena svežeg mesa od 21,0 odsto i rasta cena svežeg voća od 14,4 odsto.
Usled daljeg rasta svetskih cena hrane, suše i viših troškova u proizvodnji, cene prerađene hrane su u oktobru bile više za 5,1 odsto na međugodišnjem nivou.
Pri tome treba imati u vidu i činjenicu da su cene i jedne i druge grupe proizvoda tokom prethodne godine bile na izrazito niskim nivoima usled izostanka velikog dela tražnje.
Cene energenata su u odnosu na oktobar prethodne godine povećane za 11,7 odsto, pre svega kao posledica rasta cena derivata nafte na domaćem tržištu od 21,0 odsto.
Osim niske baze iz istog perioda prethodne godine, glavni razlog rasta cena naftnih derivata je viša cena sirove nafte na svetskom tržištu koja je, usled bržeg globalnog ekonomskog oporavka od očekivanog, samo tokom septembra i oktobra povećana za skoro 20 odsto i trenutno se nalazi iznad pretkriznih nivoa.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.