Akcionarsko društvo „Intelligence“ iz Sankt Peterburga postalo je vlasnik 11,3 odsto akcija Naftne industrije Srbije (NIS), koje mu je, bez naknade, preneo Gasprom, objavio je portal Nedeljnik.
Time je „Intelligence“ prešao prag značajnog učešća u jednoj od najvećih domaćih energetskih kompanija.
Transakcija je izvršena 19. septembra 2025, a u „Obaveštenju o značajnom učešću“ koje je potpisao ovlašćeni zastupnik Filip Bolgov, navodi se da je ruska firma „Intelligence“ stekla 18.433.297 akcija, što predstavlja 11,3 odsto udela u NIS-u.
Pre ove promene, firma nije posedovala nijednu akciju NIS-a dok je tih 11,3 odsto kapitala bilo u vlasništvu Gazproma.
Gazprom je ruska državna kompanija i jedan od najvećih svetskih proizvođača i izvoznika prirodnog gasa dok je Gazpromnjeft njegova ćerka-firma zadužena za poslove sa sirovom naftom.
U vlasničkoj strukturi NIS trenutno je najveći akcionar Gazpromnjeft, sa 44,85 odsto, sledi država Srbija sa 29,87 odsto, dok je treći po veličini „Intelligence“ sa 11,3 odsto. Gazproma više nema među akcionarima.
Promena vlasništva se dogodila „na osnovu Ugovora o ustupanju /prenosu akcija akcionarskog društva bez naknade“.
Dokument otkriva da je rusko akcionarsko društvo „Intelligence“, članica Gazprom grupe, registrovano u Sankt Peterburgu, na adresi Dobroljubova 16, a kao odgovorno lice naveden je Vsevold Stanislavovič Vorobev.
Ova vlasnička promena događa se u trenutku kada NIS po sedmi put traži odlaganje primene sankcija SAD-a prema kompanijama sa ruskim vlasništvom zbog rata koji Rusija vodi u Ukrajini.
Naime, ključ za neometano funkcionisanje NIS-a, kako je naveo taj portal, leži u posebnim licencama koje izdaje Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC), pri Ministarstvu finansija Sjedinjenih država.
Puna primena sankcija do sada je odlagana čak šest puta, upravo zahvaljujući ovim privremenim dozvolama koje su omogućavale nastavak operativnih aktivnosti.
Kako aktuelna licenca ističe 26. septembra, kompanija je, prema najnovijim informacijama, 18. septembra podnela novi zahtev kako bi se i dalje osiguralo nesmetano poslovanje.
Paralelno sa ovim kratkoročnim merama, NIS vodi i dugoročnu pravnu bitku, pošto je 14. marta uputio i zvaničan zahtev za uklanjanje sa takozvane SDN liste (Specially Designated Nationals).
Direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović nedavno potvrdio da „želja postoji da Srbija otkupi NIS, ali da ruska strana trenutno nije voljna da proda kompaniju“.
Čak i da se ta prepreka prevaziđe, ostaje ključno pitanje finansijske moći države Srbije.
Tržišna kapitalizacija NIS-a od oko milijardu evra smatra se nerealno niskom, dok stručnjaci, poput brokera Nenada Gujaničića, procenjuju da bi realna vrednost kompanije u slučaju prodaje bila između tri i četiri milijarde evra.
Računica pokazuje da bi Srbija, za otkup preostalog ruskog udela (56,15 odsto), morala da izdvoji najmanje oko dve milijarde evra.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com