Nova Strategija industrijske politike po meri privrede
BEOGRAD – Nova Strategija industrijske politike 2021 – 2030. godine, u čijoj izradi aktivno učestvuju privrednici, stvoriće uslove za unapređenje industrijske konkurentnosti zemlje i novo zapošljavanje, rečeno je danas u Privrednoj komori Srbije.
PKS je organizovala stručni skup „Strategija nove industrijske politike Srbije 2021-2030“ uz podršku Ministarstva privrede, ekspertskih timova i Nemačke organizacije za međnarodnu saradnju GIZ, a pomoćnik ministra privrede Dragan Ugrčić je naglasio da će nova strategija poboljšati industrijsku i privrednu konkurentnost, kao i da je ona deo pregovaračkog pogavlja 20 sa EU.
„Prvi aspekt je nacionalni prioritet razvoja industrije i sticanje pametnog i održivog razvoja, gde smo uvažili preporuke EU“, kazao je on.
Takođe, naveo je da je uspostavljana struktura koja se fokusira na četiri tematske celine: osnaživanje ljudskih resursa, digitalizacija i inovacije, investicije i međunarodna dimenzija i cikrularna ekonomija i smanjenje CO2.
„Naša zemlja u ovim oblastima može da napravi kapitalne korake, kako u pojedinačnim sektorima, tako i u privredi u celini“, naglasio je Ugrčić.
Direktor Sektora za strateške analize PKS Mihailo Vesović je rekao da je za svaku državu veoma važno da donese strategiju koja se tiče politike koju će država sprovoditi u cilju podsticanja određenih privrednih grana, a posebno kada je reč o razvoju industrije.
„Treba da bude usklađena sa EU, što je i preduslov za zatvaranje pregovaračkog poglavlja koje se tiče industrijske politike. Važno je da imamo jasno zacrtane mere kojima će država pomoći privrednu aktivnost, razvoja kadrova i zapošljavanje, investiranje i internacionalizaciju. Ne smemo da zaboravimo ni dva najvažnija procesa, a to su cikrularna ekonomija i digitalna transformacija“.
On je kazao da su to preduslovi da privreda može da funkcioniše u 21. veku i da se poveže sa evropskim i svetskim tržištem.
Objasnio je da se sada sprovodi poslednja faza javno privatnog dijaloga sa kompanijama u organizaciji PKS, tako da se strategija ne donosi tako što su eksperti nešto napisali pa onda privreda dala komentare, već da su privrednici iz Srbije bili uključeni u njenu izradu od samog početka.
„Strategija u 21. veku mora stalno da evoluira pošto se menjaju okolnosti, pa ćemo imati redovni monitoring i praćenje efekata ovih politika“, naglasio je Vesović.
Na skupu su predstavljeni glavni zaključci sprovedenog javno-privatnog dijaloga, kao i razmene mišljenja i iskustava između brojnih stručnjaka i relevantnih zainteresovanih strana iz javnih i privatnih zajednica.
Javno-privatni dijalog pokrenut je od strane Vlade Srbije u okviru procesa izrade nove strategije industrijske politike, kako bi se stvorili uslovi za poboljšanje industrijske konkurentnosti, održivog rasta i razvoja ekonomije, kao i novog zapošljavanja.
U procesu analize potreba privrede jedan od ključnih elemenata bilo je uključivanje mišljenja privatnog sektora: organizovano je 13 radionica u sklopu javno-privatnog dijaloga sa više od 360 predstavnika privatnih kompanija, sektorskih udruženja, klastera, obrazovnih i drugih institucija.
Kroz javno-privatni dijalog identifikovani su problemi u srpskoj industriji, kao i barijere u vezi sa regulatornim okvirom, finansiranjem, administracijom, poslovnom okolinom, i pruženi su brojni predlozi i mere za poboljšanje.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.