Otvoren Sajam železničkih tehnologija u Beogradu

BEOGRAD – Treći Sajam železničkih tehnologija pod nazivom „Mobilnost jugoistočne Evrope 2021“ otvoren je danas u Beogradu, a na njemu će kompanije iz 16 zemalja iz regiona i Evrope predstaviti nove tehnologije u oblasti železnice.

Na otvaranju Sajma govorio je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović koji je svim radnicima u železnici čestitao Dan železničara, 15. septembar i istakao da za železnicu idu bolja vremena, jer je aktuelna vlada opredeljena da ulaže u njenu rekonstrukciju i modernizaciju.

Ministar je podsetio da je prva pruga u Srbiji počela da se gradi 1881. godine od Beograda do Niša, a da je završena 1884. godine, te da je železnica, pored vojske, institucija sa najdužom tradicijom.

Podsetio je da je 2021. „Evropska godina železnice“, a u ovoj godini, ističe, Srbija će završiti trenutno najvažniji projekat u oblasti železnice, brzu prugu od Beograda do Niša.

Ističe da je to deonica pruge od Beograda do Budimpešte, a ona će, dodaje, biti od velikog značaja za dalji razvoj turizma i industrije dve zemlje.

Momirović je kazao da su u zvršnoj fazi i pregovori oko rekonstrukcije pruge Beograd – Niš, a kasnije i od Niša do Severne Makedonije.

Naglasio je da je cilj da naša železnica bude povezana sa Crnim, Egejskim i Jadranskim morem.

U planu je, kaže ministar, i rekonstrukcija pruge Beograd – Bar, koji je, podseća, u vreme kada je izgrađena bila najveći projekat u zemlji, dok je danas zapuštena.

Ističe da se završava i projekat za rekonstrukciju te pruge.

Momirović je ukazao da železnica u regionu ima i puno problema, a da je najveći zadržavanje na granicama satima.

„Potpuno je besmisleno da mi ulažemo u rekonstrukciju naših pruga, da kupujemo brze vozove, ako dođemo na granicu i tu čekamo sat vremena“, rekao je Momirović.

Pored toga, naglašava, železnica ne znači samo brže i bolje povezivanje, već i održivu mobilnost, klimatsku neutralnost, energetsku efikasnost i bezbednost.

Kako bi budućnost železnice bila sigurna, kaže Momirović, važno je ulagati u znanje mladih i najavio da će biti uloženo pet miliona evra u Železničku školu.

„Mi sa našim evropskim partnerima planiramo investiciju od pet miliona evra u Železničku školu, pravljenje od nje ne samo lokalne škole koja će praviti železnički kadar, nego koja će biti značajna na regionalnom nivou“, rekao je Momirović.

Najavio je da će sutra za tu investiciju biti potpisan memorandum sa Ministarstvom prosvete i jednom evropskom institucijom.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je počasni pokrovitelj sajma, a zemlja partner je Velika Britanija.

Na otvaranju je govorila i ambasadorka te zemlje u Srbiji Šan Maklaud koja je izrazila zadovoljstvo što je Velika Britanija zemlja partner tog sajma i istakla da železnica ima dugu tradiciju u toj zemlji.

Izrazila je zadovoljstvo što na tom sajmu prisustvuju britanske kompanije iz oblasti železnice i koje će svoje znanje i iskustvo da podele sa kolegama iz Srbije i drugima iz ovog regiona.

Maklaud je istakla da Vlada Velike Britanije podržava razvoj i modernizaciju železnice u Srbiji i regionu i podvukla da železnica znači ne samo bolju povezanost, već i smanjenje emisije ugljen-dioksida.

Ističe da su britanske kompanije mnogo napredovale u oblasti železničkih tehnologija i dodala da Britanija ima voz koji ide na hidrogen.

Ambasadorka je istakla da je inovacija železnica bitna jer danas ceo svet ide u borbu protiv klimatskih promena i čistije životne sredine.

Ukazala je da se neka od najlepših izdanja železničke infrastrukture nalaze upravo u Britaniji i da su prikazana u jednom od najpopularnijih filmova o Hariju Poteru.

„Mi želimo da Velika Britanija svoju železničku magiju pruži zemljama Zapadnog Balkana u razvoju železnice“, kazala je ambasadorka.

Ambasador Poljske u Srbiji Rafal Pavel Perl takođe je govorio na otvaranju sajma i naveo nekolliko važnih projekata u oblasti železnice, među kojima su Višegradska brza pruga i Vija karpatija.

Istakao je da iako Srbija nije formalno deo tih projekata, ne znači da ne može da učestvuje.

Perl je ukazao da će povezivanjem Beograda i Budimpešte brzom prugom, zapravo Beograd biti povezan brzom prugom i sa Varšavom, Pragom i Bratislavom, što je cilj projekta Višegradske brze pruge.

Govoreći o projektu Vija karpatija, kaže da je reč o pruzi od 1.800 kilometara koja kreće od Baltika do Soluna, uključuje 10 evropskih zemalja i da deo njega može postati i Srbija.

Drektor Klastera železnica jugoistočne Evrope Dragoljub Rajić izrazio je zadovoljstvo što je današnji sajam održan uprkos epidemijskim izazovima.

Istakao je da je reč o trećem sajmu železničkih tehnologija u Beogradu i da je ovaj po broju učesnika do sada najuspešniji.

Objasnio je da je sajam posvećen istraživanjima u oblasti železničkog sektora.

Dekan Saobraćajnog fakulteta Nebojša Bojović istakao je značaj ulaganja u znanje i obrazovanje budućih radnika u železničkom sektoru i zaključio da u Srbiji postoji kadar koji može da odgovori svim izazovima u toj oblasti.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.