BEOGRAD – Najnoviji dokument Programa ekonomskih reformi biće najbolji do sada, s obzirom na to da Srbija ima dugogodišnje iskustvo u procesu koordinacije ekonomskih politika sa Evropskom unijom, ocenio je danas državni sekretar u Ministarstvu finansija Gojko Stanivuković.
On je učestvovao na uvodnom sastanku Radne grupe za pripremu i praćenje sprovođenja Programa ekonomskih reformi (ERP), kojim je zvanično počeo deveti ciklus izrade tog dokumenta, za trogodišnji period, od 2023. do 2025. godine.
Stanivuković je zahvalio članovima Radne grupe na zalaganju u prethodnim ciklusima izrade ERP-a, kao i na uloženom naporu na implementaciji strukturnih reformi, što je i donelo pozitivne ocene Evropske komisije (EK).
„Naši evropski partneri pohvalili su ekonomske politike koje su dale dobre ekonomske rezultate Srbije i efikasan odgovor na izazove krize izazvane pandemijom, kao i dostavljanje dokumenta u predviđenom roku i dobar proces koordinacije“, rekao je državni sekretar.
Stanivuković očekuje da će najnoviji dokument koji će biti predat EK, biti najbolji do sada, imajući u vidu dugogodišnje iskustvo u procesu koordinacije ekonomskih politika sa Evropskom unijom.
Rekao je da se u ovom ciklusu očekuju nove strukturne reforme, jer je vlada Srbije u okviru različitih politika već započela brojne inicijative, posebno u oblasti digitalizacije, energetike i životne sredine.
„Kao i do sada, neophodno je da ERP bude usaglašen sa Fiskalnom strategijom i Zakonom o budžetu Republike Srbije, imajući u vidu da je neophodno obezbediti odgovarajuće finansiranje strukturnih reformi“, rekao je Stanivuković.
Dodao je i da se sa Delegacijom EU u Beogradu, za septembar ove godine, planira sastanak na visokom nivou, koji će biti posvećen navedenom procesu.
Prema njegovim rečima, EK od Srbije očekuje strukturne reforme u oblastima poput zelene transformacije i socijalne politike.
Istakao je da su upravo to prioriteti i sa „naše strane“.
„Iskustvo iz prakse i uključenost svih aktera, od kreatora ekonomskih politika, do krajnjih korisnika reformskih mera je od velike važnosti prilikom definisanja prioritetnih reformi, kao i procene njihovog međusobnog uticaja i efekata realizacije.
Iz tih razloga, osim sa kabinetom premijera, relevantnim ministarstvima i agencijama, Narodnom bankom Srbije, Skupštinom Srbije, Republičkim zavodom za statistiku, saradnju nastavljamo i sa predstavnicima stručne javnosti, civilnog društva, posebno kroz Nacionalni konvent o EU, Privredne komore Srbije, Ekonomskog i socijalnog saveta, SKGO“, naveo je on.
Državni sekretar Stanivuković je podsetio i da su na sastanku Ekonomskog i finansijskog dijaloga EU sa Zapadnim Balkanom i Turskom, održanog 24. maja ove godine, predstavnici EKOFIN Saveta kroz zajedničke zaključke i smernice politikama, pozvali na sprovođenje ciljanih, privremenih i transparentnih fiskalnih i finansijskih mera, kojim bi se ublažili negativni uticaji pandemije i krize izazvane ratom u Ukrajini na rast, zapošljavanje i socijalnu koheziju.
Kazao je da je u kreiranju i definisanju prioritetnih reformi i mera potrebno da se posebna pažnja obrati na unapređenje konkurentnosti i tržišta rada, kroz poboljšanje regulatornog okruženja, unapređenje energetskog sektora, zelenu i digitalnu tranziciju.
Smatra da smernice EK za novi ERP ne donose veće promene po pitanju strukture dokumenta, što ostavlja prostora da se koncentrišemo na dodatna unapređenja kvaliteta ERP.
Stanivuković je zaključio da se planira i uvođenje procesa automatizacije prikupljanja podataka, čime će i aktivnosti Radne grupe biti znatno olakšane, pošto je izrada dokumenta obiman i zahtevan proces, koji podrazumeva pažljivu koordinaciju različitih politika i uključenost velikog broja resora.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com