Regionalna saradnja pravi odgovor na ukrajinsku krizu
KOPAONIK – Saradnja država u regionu treba da bude prva linija odbrane privrede od posledica ukrajinske krize, poručeno je danas na Kopaonik biznis forumu.
Savetnik predsednik Privredne komore Srbije Mihailo Vesović je, na panelu o regionalnoj saradnji kao preduslovu održivog razvoja, rekao da postoji među privrednicima objektivan razlog za zabrinutost zbog situacije u Ukrajini i da zato treba pojačati regionalnu saradnju.
Kaže da je potrebno podići poslovne aktivnosti da bi se ublažile posledice krize, jer ona svakog dana postaje sve dublja.
„Sve smo dalje od scenarija da će ovo ostati lokalnog karaktera. Sve što će uticati na globlanu ekonomiju uticaće i na nas, jer su naše ekonomije objektivno slabe i bile su u problemu i pre krize.
Napomenuo je da su neke manje zavisne, na primer, uvoza hrane kao što je Srbija.
Definitino očekujte da će ova kriza ostaviti posledice, jer je samo nastavila postojeću krizu energenata.
„Nema boljeg načina od pravljenja prve linije odbrane u regionu“, poručio je Vesović.
Kaže da će se pronaći novi kanali za snabdevanje, ali da pitanje koliko će to koštati, kao i da će cene biti drastično više.
Dodaje da svi poslovni planovi napravljeni u decembru za ovu godinu više ne važe i da situacija zaista jeste zabrinjavajuća, ali da ne treba paničiti.
Na panelu je rečeno da Srbija može da obezbedi hranu za region i učesnici panela iz regiona su odgovorili potvrdno na pitanje da li će iskoristiti poziciju Srbije i trgovati preko nje određene proizvode.
„Regionalna saradnja je prvi odgovor na ovu globalnu krizu“, poručio je Vesović.
Napomenuo je da smo mi „taoci“ poslovnih politika velikih kompanija koje će politički donositi odluke da li će sarađivati sa Rusijom ili ne, bez obzira na izbalansiran politički stav Srbije po tom pitanju.
Vesović očekuje da će ruska ekonomija biti sve više pogođena sankcijama i da će najviše pogoditi male proizvođače.
On je rekao da se PKS ovih dana najviše bavila transportnim problemima i srpskim kamionima zbog situacije u Ukrajini da je 90 odsto njih rešeno zajedno sa Ministarstvom spoljnih poslova.
Dodaje da još ima malih problema.
„Imamo na nekim način talačku krizu na poljsko-ukrajinskoj granici i taj problem još nije rešen“, dodao je on.
Istakao je da rešenje vidi u brzom izlasku srpske privrede na nova tržišta, kao što je Severne Afrike, Bliskog istoka, Izraela i druga.
Predsednik Privredne komore Severne Makedonije Branko Azeski je rekao da će svi u regionu biti pogođeni posledicama ukrajinske krize.
Kaže da ima ukupno čak 71 inicijativa za rešavanje problema u regionu ZB, ali da sve one dolaze sa strane i da će Otvoreni Balkan uspeti samo ako tu inicijativu prihvatimo kao našu.
Azeski dodaje da ta inicijativa dolazi od privrednika i da će zato i uspeti, ali postavlja pitanje zašto se osim Srbije, Albanije i Severne Makedonij nisu pristupili i ostali na ZB.
Napomenuo je da ima puno političkih reakcija u vezi sa Otvorenim Balkanom.
Azeski je kazao da bi na narednom samitu Otvorenog Balkana trebalo usvojiti formulu za višestepeno nagrađivanje u administraciji, kako bi se izdvojili oni koji rade, pošto spora administracija dovodi do toga da realizacija dogovorenog u okviru Otvorenog Balkana na terenu bude slaba.
Kazao je da treba definisati i prioritete i usmeriti se na njih, na primer, ako je jedan od njih da se dođe do carinske unije.
Predsednica Privredne komore Srbije Crne Gore Nina i Drakić je rekla da će se sukob u Ukrajini odraziti na sve ekonomije u regionu.
Rekla je da će inflacija zahvatiti ceo ZB zbog rasta cena osnovnih životnih namirnica, kao i da će se situacija u Ukrajini odraziti na snabedevanje žitaricama zato što su Rusija i Ukrajina veliki izvoznici žitarica u svetu.
„Verujem da je regionalna saradnja važan način za izlazak iz krize“, rekla je ona i dodala da je Srbija jedan od najznačajnijih trgovinskih partnera CG i da će svakako iskoristiti i poziciju Srbije za trgovinu.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.