Tabaković: Inflacija krajem godine od 3,5 do četiri odsto
BEOGRAD – Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da se, prema novoj projekciji, ocekuje da se međugodišnja inflacija još tokom prvog tromesečja ove godine kreće oko decembarskog nivoa od 7,9 odsto ili blago iznad njega, a da zatim od drugog tromesecja opada i krajem godine se nađe u rasponu od 3,5 do četiri odsto.
Ona je na predstavljanju februarskog izveštaja o inflaciji navela da su svetsku ekonomiju u prethodnom periodu obeležili geopoliticke tenzije, produbljivanje energetske krize i nastavak rasta troškovnih pritisaka na globalnom nivou.
„Pored toga, suočeni smo s produženim trajanjem problema u globalnim lancima snabdevanja i širenjem omikron soja virusa korona, na koje su vodeće svetske ekonomije različito reagovale, a što je sve zajedno dovelo do dodatnog nesklada između ponude i tražnje i novih inflatornih pritisaka na globalnom nivou“, rekla je ona.
Navela je da su u svetu naročito porasle cene energenata i hrane, s tim što, za razliku od ranijih kriza, pored cene nafte, na međunarodnim berzama visok rast beleže i cene gasa i električne energije.
Globalni rast troškovnih pritisaka i širenje omikron soja virusa korona kod naših najvećih spoljnotrgovinskih partnera za posledicu su imali ne samo reviziju projekcija inflacije naviše već i usporavanje ekonomske aktivnosti i revizije naniže projekcija rasta bruto domaćeg proizvoda.
„Uprkos nepovoljnim okolnostima u međunarodnom okruženju, Narodna banka Srbije zadržala je projekciju realnog rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije za ovu i naredne godine iz novembra. I u 2022. godini u srednjem roku očekujemo rast BDP-a u rasponu od četiri do pet odsto pri cemu centralna projekcija u svim godinama iznosi 4,5 odsto“, rekla je Tabakovićeva.
Prema njenim rečima, NBS ukupne rizike, simetrične i rizike iz međunarodnog okruženja, ocenjuje kao izraženije naniže, dok domaće rizike, u šta se pre svega ubrajaju državne investicije i sve bolji rezultati u privlačenju stranih direktnih investicija, kao izraženije naviše.
Pored toga, ostvarenje projekcije u 2022. godini biće olakšano i zbog toga što u godinu ulazimo sa odličnim prenetim tendencijama iz poslednjeg tromesečja prethodne godine, tokom kojeg je Srbija, uprkos usporavanju ekonomije zone evra, zabeležila realni rast BDP od 6,9 odsto međugodišnje, odnosno desezonirani rast od 1,6 odsto u odnosu na treće tromesečje.
Tome je u velikoj meri doprineo rekordan nivo državnih investicija, ali i stranih direktnih investicija, čiji je priliv u 2021. godini dostigao 3,9 milijardi evra i time nadmašio do sada najbolji rezultat iz pretpandemijske 2019. godine.
„Tokom prethodnih nekoliko nedelja imali smo priliku da vidimo da je, suprotno ranijim očekivanjima tržišnih učesnika, medugodišnja inflacija u većini razvijenih zemalja, kao i ekonomija u usponu dodatno povećana“, rekla je guvernerka NBS.
Inflacija u zoni evra povecana je sa 5,0 odsto u decembru na 5,1 odsto u januaru ove godine, pri čemu je u pojedinim članicama zone evra inflacija dostigla dvocifrene nivoe.
Iako to na prvi pogled ne potvrđuje ocene vodećih centralnih banaka o privremenosti aktuelne inflacije, treba imati u vidu da je u većini zemalja inflacija i dalje u velikoj meri vođena rastom cena energenata i hrane.
Takođe, ima zemalja koje se suočavaju i s visokom baznom inflacijom, što zbog jačanja deprecijacijskih pritisaka na njihove nacionalne valute, što zbog pregrejanosti njihovih ekonomija još od perioda pre pandemije.
Ona je rekla da inflaciju u Srbiji trenutno opredeljuje rast cena energenata i hrane, kao i da je reč o faktorima na strani ponude na koje mere monetarne politike imaju mali ili gotovo nikakav uticaj.
„Tako NBS ne može da smanji svetsku cenu nafte ili drugih energenata, niti može da utice na cene svih onih poljoprivrednih proizvoda koji spadaju u berzansku robu. Ono što NBS može i što cini jeste da sprecava da se efekti ovih viših cena preko inflacionih ocekivanja preliju na cene ostalih proizvoda i usluga u većoj meri“, rekla je ona
Naglasila je da su predsednik zemlje i vlada obezbedili da Srbija plaća jednu od najnižih cena gasa i da povećanje cena električne energije za privredu, iako relativno visoko, bude jedno od najnižih u Evropi.
Ogranicene su i cene osnovnih životnih namirnica, a na pojedine tržišne segmente pozitivno su delovale i intervencije iz robnih rezervi. Važan uticaj na tržišna kretanja imaće i odluka vlade o ograničavanju cena naftnih derivata.
„S naše strane, cuvanjem stabilnosti deviznog kursa dinara prema evru uspeli smo da sprecimo da se prelivanje rasta uvoznih cena energenata i hrane na ostale cene dodatno pojaca efektima deprecijacije dinara, kao što je to bio slucaj u prethodnim epizodama visokog rasta ovih cena“, istakla je Tabakovićeva.
Navela je da poređenja radi, tokom prethodne krize i cenovnog šoka do kojeg je došlo u periodu od 2010. do 2012, nepovoljan efekat rasta cena u međunarodnom okruženju na cene u Srbiji bio je trostruko uvećan kao posledica snažne deprecijacije dinara prema evru.
„Da dodatno pojednostavim: dve trećine problema koje smo imali sa uvoznom inflacijom u periodu od 2010. do 2012. bile su posledica deprecijacije dinara prema evru, a samo jedna trećina posledica samog rasta cena u međunarodnom okruženju“, istakla je guvernerka i dodala da to nije dozvoljeno i da se zahvaljujući tome, bazna inflacija i dalje drži pod kontrolom, a pokazatelji poslovnog i investicionog poverenja na visokom nivou.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.