Belgijski premijer: Dolazim da ohrabrim Beograd da nastavi reforme

Belgijski premijer Šarl Mišel izjavio je da dolazi u Beograd da ohrabri srpske vlasti da sprovode reforme na putu evrointegracija, ali ne samo zbog ulaska u Evropsku uniju, već i na dobrobit svojih gradjana.

U intervjuu agenciji Beta uoči sutrašnje posete, Mišel je rekao da Srbija mora nastaviti da unapredjuje vladavinu prava, što obuhvata i slobodu medija, da bi napredovala ka članstvu u EU, ali i zbog ekonomskog rasta i privlačenja novih investicija.

Belgijski premijer je rekao da je njegova zemlja priznala nezavisnost Kosova, ali da želi da dublje razume pozicije Srbije i da razgovara o tome kako se dve strane mogu približiti normalizaciji.

Mišel je rekao da će sa srpskim zvaničnicima, pre svega predsednikom Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić, razgovarati i o regionu „zato što je Srbija očigledno ključni igrač koji može umnogome doprineti postizanju trajnog mira, stabilnosti i napretku“.

„Jasno, proces pristupanja Srbije EU će biti glavna tema. Želeo bih pažljivo da saslušam srpske stavove o tom procesu, u pogledu samita u Sofiji koji će potvrditi posvećenost EU evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana. Dolazim u Srbiju da ohrabrim srpske vlasti da sprovode reforme ne samo zbog evropskih integracija, već i u istinskom interesu srpskih gradjana“, rekao je Mišel.

Šef belgijske vlade je rekao da njegova zemlja podržava Berlinski proces i pridaje veliku važnost njegovom uspehu, kao i da je spremna da doprinese nastavku, sledećoj konferenciji, u julu u Londonu, koja će se takodje baviti pitanjem regionalnog pomirenja.

„Po mom mišljenju, Berlinski proces nije samo gradjenje puteva i mostova za povezivanje. Istinski duh pomirenja i saradnje trebalo bi podjednako da prožme taj poces, tako da ‘zapadnobalkanska šestorka’ zajedno može izvući region iz prošlosti i krenuti ka budućnosti u EU“, rekao je Mišel.

On je dodao da u kontekstu dinamike pristupanja ne treba potcenjivati „snagu i uticaj konstruktivnog zajedništva ‘zapadnobalkanske šestorke'“.

Na pitanje šta je najteži deo u približavanju Srbije EU, Mišel je rekao da je to „održivo i metodično“ postepeno usvajnje i sprovodjenje pravnih tekovina akumuliranih od potpisivanja Rimskog sporazuma 1957, uz stalnu podršku Evropske komisije i zemalja članica.

„Ne potcenjujem težinu zadatka i kao sve druge zemlje članice spremni smo da pomognemo Srbiji u ostvarivanju te misije od istorijskog značaja“, rekao je on.

Mišel je rekao da su osnova budućeg proširenja EU vladavina prava i temeljna prava, kao suštinske vrednosti na kojima je izgradjena EU.

„Ako Srbija želi da napreduje, moraće da ispuni merila postavljena u poglavljima 23 i 24, uključujući očigledno i ona vezana za nezavisnost pravosudja i slobodu medija. Mislim da nema nedoumica oko toga. Neodvojivi deo svake demokratije je medijski pejsaž u kojem mediji mogu da rade slobodno i odgovorno, dopuštajući raznovrsnost različitih pogleda ali uz poštovanje ljudskog dostojanstva i bez pribegavanja zastrašivanju, govoru mržnje ili klevetama“, rekao je Mišel.

Na pitanje o uticaju Rusije na Zapadnom Balkanu i odnosima Beograda i Moskve, Mišel je izrazio uverenje da ima dosta prostora za srpsko-ruske odnose, ali uokvirene strateškim opredeljenjem Srbije za EU uz sve što to podrazumeva.

On je ukazao da bi „EU, kao i NATO, veoma želela da bude u poziciji da vidi Rusiju kao strateškog partnera s kojim bio blisko saradjivala u korist svih gradjana“ ali da su „dogadjaji na istoku Ukrajine i jednostrana ruska aneksija Krima 2014, izazvali krizu poverenja u širem regionu OEBS-a koja nažalost opstaje“.

Podsetio je takodje da EU i njene finansijske institucije nizom programa podrške i saradnje pomažu Srbiji i zemljama kandidatima da „ustraju u naporma pridruživanja“ EU, a da je na vlastima tih zemalja da „i na rečima i na delu ostanu privržene čvrstoj i potvrdjenoj evropskoj perspektivi i da se u potpunosti angažuju u tom partnerstvu“.

„Po mom mišljenju, u takvom duhu postoji dosta prostora za značajne srpsko – ruske odnose, ali u okvirima strateškog opredljenje Srbija za EU i uz sve što to podrazumeva u smislu solidarnosti sa vrednostima EU i postepenog uskladjivanja spoljnih odnosa Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU“, rekao je belgijski premijer.

Mišel je rekao da su najveće prepreke za više belgijskih investicija u Srbiji to što su „mala i srednja preduzeća često suočena s nedostakom ravnopravnih uslova, a posebno zbog odstustva zakonske izvesnosti što je deo manjkavosti na širem planu vladavine zakona koja je ključna za ekonomski rast“.

„Zajednički napori ministarstava finansija, privrede i pravosudja, u bliskoj saradnji sa Medjunarodnim monetarnim fondom i EU i drugim važnim akterima, u korist malih i srednjih preduzeća dalje će povećati interes belgijskih preduzetnika da istražuju mogućnosti u Srbiji i u širem regionu. U tom pogledu, pozvao bih sve na Zapadnom Balkanu da se ponovo posvete efikasnom uklanjanju svih administrativnih barijera na granicama kako bi mogućim stranim investitorima ponudili veće regionalno tržište“, rekao je Mišel.

On je ocenio da je belgijsko-srpska privredna saradnja „skromna ali značajna“, navodeći da Delez Maksi zapošljava 11.000 ljudi i koristi lokalne proizvode i resurse, a da su od belgijskih kompanija prisutni, izmedju ostalih i Metec, Carmeuse, Blockx i Elicio.

Kada je reč o proizvodima iz Srbije, „srpsko crveno zlato, njene maline, vrlo su popularne“ i belgijsko-srpske kompanije Crops & Partners i Dirafrost preradjuju ih i izvoze u Belgiju, dodao je Mišel.

Govoreći o drugim oblastima bilateralne saradnje belgijski premijer naveo je saradnju policija i pravosudja u borbi protiv organizovanog kriminala, obuku srpskih stručnjaka u Belgiji,  parlamentarnu grupu prijateljstva kao i kulturnu i univerzitetsku saradnju.

(Beta)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike