Korisnici kredita u francima počeli proteste i poslanici o kreditima

Nekoliko stotina gradjana zaduženih kreditima indeksiranim u švajcarskim francima započelo je danas protest ispred Ustavnog suda Srbije, a dva člana Udruženja „CHF Srbija“ štrajkovaće gladju ispred Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu.

„Predali smo Ustavnom sudu žalbu gradjana zbog ugroženih ljudskih prava“, rekao je član Upravnog odbora Udruženja Aleksandar Prica.

Kredite u francima je od 2006. godine uzelo oko 37.000 gradjana u Srbiji jer su bili povoljniji od drugih, ali je ta valuta u medjuvremenu naglo ojačala, pa je dug bankama više nego udvostručen. 

Tadašnji guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić upozoravao je da su to krediti visokog rizika jer je švajcarska valuta više puta u novijoj istoriji naglo jačala.
 
Prica je rekao da će Udruženje „CHF Srbija“ od Vrhovng kasacionog suda danas tražiti da zauzme stav o tome da li su krediti indeksirani u švajcarskoj valuti zakoniti.

Od Nacionalne korporacije za osiguranje kredita, koja je osiguravala kredite, tražiće se, kako je rekao Prica, da poništi ugovore jer „nijedna zemlja nije, kao država Srbija, garantovala te kredite“.

On je rekao da će se od Ministarstva finansija Srbije tražiti da proveri da li banke plaćaju porez jer „advokatski tim tog Udruženja ima dokaze da su te finansijske institucije utajile mnoge poreze“.

„Sve zemlje, u kojima su banke davale kredite, indeksirane u švajcarskim francima su rešile taj problem u korist dužnika jer su ugovori raskinuti, osim u Srbiji“, rekao je Prica.

Ti krediti su prema njegovim rečima „nezakoniti jer je tek 2011. godine dozvoljena indeksacija“.

Zaduženi gradjani traže od Vrhovnog kasacionog suda da posle tri i po godine, od kad je naglo ojačala švajcarska valuta, zauzme bilo kakav stav o tim kreditima.

„Osnovni sudovi sada na tužbe dužnika donose različite presude. Bilo kakva da je odluka suda u prvom stepenu u drugom se vraća na ponovno razmatranje i tako nas vrte u krug da ne možemo da završimo proces u Srbiji da bi tužili državu Srbiju Sudu za ljudska prava u Strazburu“, rekao je Prica.  

On je rekao da je u maju 2008. godine podigao kredit koji je tada vredeo 83.000 evra ili 130.000 švajcaraca, da je za deset godina otplatio 50.000 evra a da banka sada potražuje još 100.000 evra glavnice ili 95.000 švajcaraca.

Prica je pozvao članove Udruženja da pred Vrhovnim kasacionim sudom u znak protesta postave šatore i borave u njima sa porodicama, a štajk gladju započeće Marko Vasić i Ivica Stojanović.

Na protestu su se nosle parole: „CHF krediti su bankarska prevara“, „Otkaz i zatvor za korumpirane sudije“, „Vladavina prava, a ne kriminala“, „Stop bankarskom teroru“ …

Rasprava i u Skupštini

O protestu gradjana koji su u bankama zaduženi u švajcarskim francima danas se govorilo i u Skupštini Srbije, na čemu su insistirali poslanici Pokreta Dveri.

Oni su tokom rasprave o amandmanima na finansijski zakon ukazivali da je neophodno rešiti problem gradjana koji imaju kredite u švajcarskim francima i kritikovali banke koje su, kako je naveo Srdjan Nogo „unersećile i upropastile mnoge gradjane Srbije“.

Poslanik vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Goran Kovačević je rekao da bi Srbija trebalo da uradi sve da bi pomogla gradjanima koji imaju problema s bankama, ali je ukazao da „niko ne sme“ da udje u rešavanje konkretnih spornih slučajeva poslova banaka s fizičkim licima.

On je rekao da su gradjani kredite mogli to da uzmu u bilo kojoj valuti, ali su uzeli u francima jer su mislili da će kamatna stopa biti povoljnija u odnosu na evro.

„U tom trenutku je to tako izgledalo. Finansijsko tržište je posle odredjenog vremena reagovalo dugačije. Ko može da garantuje šta će biti i sa euriborom za pet godina i šta onda država može da učini?“, rekao je Kovačević.

Šef poslaničke grupe Dveri, Boško Obradović kazao je da je neophodno utvrditi ko je odgovoran za nerešavanje pitanja kredita u švajcarskim francima, te da su Dveri danas Supštini predale zahtev za osnivanje anketnog odbora koji bi utvrdio činjenice i odgovornost u vezi sa stanjem 39.000 porodica koje su uzele kredite indeksirane u švajcarskim francima.

„Nije ovde pitanje mešanja države u privatne ugovore izmedju klijenata i banaka, već pitanje zaštite svih gradjana od prevare. Ugovori o kreditima u švajcarskim francima su ništavi iz više razloga, a jedan od njih je što klijenti nisu upozoreni na rizike, a NBS nije reagovala“, ocenio je Obradović.

Poslanik SNS Aleksandar Martinović je rekao da za uzimanje kredita nisu odgovorni predsednik Srbije Aleksandar Vučić ni guvernerka Narodne banke Jorgovanka Tabaković, već prethodna vlast, od 2000. do 2012. godine, koja je „gradjane dovela u situaciju da moraju da uzimaju kredite da bi uopšte preživeli“.

Martinović je dodao da je prethodna vlast „finansirala Dveri“ i predložio da anketni odbor ispita kako su tada „ispumpavale pare“ iz „Kolubare“ za „finansiranje Dveri“.

Guvernerka Narodne banke Jorgovanka Tabaković je rekla da nije istina da NBS nije reagovala na problem kredita u švajcarskim francima, i da je maja 2013. godine – nepunu godinu pošto je preuzela funkciju guvernerke, NBS donela preporuku bankama za olakšavanje otplate tih kredita.

Napomenula je da je 2015. godine, kada je naglo skočila vrednost švajcarskog franka, NBS takodje reagovala i donela četiri modela kojima se bankama izmedju ostalog nalaže da u zavisnosti od slučaja pregovaraju s gradjanima i omoguće im olakšice da mogu da otplaćuju kredit.

„Mnogi koji su to ozbiljno shvatili, ušli su u razgovor s bankama i dobili olakšavajuće okolnosti“, rekla je Tabaković.

Obraćajuči se Obradoviću, rekla je da o tome više neće govoriti u Skupštini, a da on, ako želi, može sve da je pita u hodniku i da, „iako je nasilan, može da joj pridje jer ga se ona ne boji“.

Posle toga data je redovna jednočasovna pauza. Tokom rasprave o švajcarskim francima, umesto o amandmanima na predložene zakone, koja je trajala gotovo jedan sat, bilo je nekoliko pauza od po dva minuta, da bi se poslanici umirili.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.