Šta predsednički kandidati misle o Evropi a šta o Rusiji?

Mnogi predsednički kandidati ne bi nastavili evropski put Srbije, a iznose i različita viđenja o saradnji sa Rusijom.

Saša Janković, kandidat Grupe građana „Za Srbiju bez straha“, veruje da smo svedoci istorijskog momenta u kojem nam i iz Amerike i iz Rusije stižu pozitivne poruke.

„Vreme je da Srbija prestane da na jednoj strani obećava sve protiv one druge, pa onda ode na onu drugu, pa obećava sve protiv ove prve. Pa se uplete u ta obećanja i na kraju izobećava i ono što joj niko nije tražio, a ispuni manje od onog što bi ozbiljna zemlja morala da ispuni“, kaže Janković.

Nesporno je da Rusija i Srbija imaju tradicionalne veze koje treba gajiti i čuvati, a on se, kaže, apsolutno oseća kao jedan od građana Srbije koji prema Rusiji imaju pozitivna osećanja.

Vuk Jeremić, kog je predložila Grupa građana „Moramo bolje“, kaže da je partnerstvo sa Rusijom istorijsko i da će trajati bez obzira ko bude na vlasti, a da potencijal tih odnosa nije do kraja iskorišćen. Kako ističe, taj odnos ne sme biti doveden u pitanje s obzirom da je glas Rusije jedini siguran glas koji Srbija ima na SB UN i to glas sa snagom veta, a Srbija u budućnosti može da računa na glas Rusije šta god da bude bilo dolazilo na SB. Kad je reč o EU, Jeremić kaže da treba nastaviti da težimo dostizanju evropskih standarda, ocenjujući da na tom planu nazadujemo. Pristupni proces, prema njegovom mišljenju, treba nastaviti, ali pažljivo prateći institucionalnu, političku i svaku drugu evoluciju evropskog projekta, odnosno EU.

„Danas je jako teško predvideti kakva je tačno budućnost EU i mislim da bi budući predsednik Srbije to morao pažljivo da prati, da se potrudi da to dobro razume. U svakom slučaju usporenje ili možda sutra i zaustavljanje procesa proširenja ne bi trebalo da bude izgovor da se ne nastave promene i reforme koje bi omogućile da se u Srbiji živi po evropskim standardima“, zaključuje Jeremić.

Kandidat Narodnog slobodarskog pokreta Miroslav Parović kaže da je za političku neutralnost Srbije, posebno imajući u vidu da EU nije rešenje niti jednog problema, nego naprotiv, „problem sama za sebe i problem sama sebi“.

„Vidimo da je u EU kriza, tuča, pa nije normalno da mi sa svojom krizom idemo u već postojeću krizu EU. Shodno tome sam za političku neutralnost gde bismo napravili koncept da ne bacamo u vodu ovih 16 godina koje smo proveli u procesima usaglašavanja. Da ne bismo imali problem na unutrašnjem planu zadržavamo odnos koji sada imamo, odnos saradnje sa zapadnim zemljama, a osnažujemo odnose sa Rusijom i Kinom“, predlaže Parović.

On veruje da u će u bliskoj budućnosti Evropa biti koncipirana kao Evropa u kojoj sarađuju suverene države, a to nije ovaj koncept EU koji danas imamo i mi ne treba sada da srljamo, nego da sačekamo momenat kada i druge zemlje neće hteti da svoju državnost prebacuju na Brisel. Ni nama nisu potrebne nekakve naddržavne institucije kao što je EU da bismo mogli da funkcionišemo, smatra Parović.

Saša Radulović, kandidat pokreta Dosta je bilo, kaže da u spoljnoj politici nema prijatelja, postoje samo interesi, te da i Srbija treba da gleda svoje interese i da sarađuje sa svima u svom interesu.

„Očigledno je da u ovom trenutku postoje različiti interesi SAD, EU i Rusije na ovim prostorima. Mi smatramo da je za Srbiju, kao jednu relativno malu zemlju, najbolje da se skloni sa poprišta bitke velikih sila gde se sada nalazi, da zauzme poziciju u kojoj ne bismo bili deo te igre“, ističe Radulović.

Kandidat Srpskog pokreta Dveri Boško Obradović navodi da je EU propali projekat i da se Evropa postepeno priprema za svet posle raspada EU, podsećajući da jačaju evroskeptične političke snage kojima pripadaju i Dveri.

Svi evroskeptici dele istu politiku: vraćanje na nacionalnu državu, zaštita nacionalnog suvereniteta, odbrana granica od migrantske krize, povratak svom identitetu i svom domaćem ekonomskom interesu, radnim mestima u domaćoj proizvodnji, podseća Obradović, ističući da bi kao predsednik zaustavio „pogubne pregovore o ulasku Srbije u EU po svaku cenu“.

„Previše smo žrtvovali na tom putu koji traje već 17 godina i čiji se kraj ne nazire, a svakog dana nam se ispostavljaju nove ucene. U tom smislu na drugoj strani sveta, ne samo u Rusiji, već i u svim zemljama BRIKS-a, imamo istinske prijatelje i saveznike koji nas ni sa čim ne ucenjuju, koji nas nikad nisu bombardovali, koji nam ne otimaju, već nas podržavaju u očuvanju KiM u sastavu Srbije i samo tu možemo da proširujemo saradnju, posebno kad je u pitanju Rusija“, navodi Obradović, naglasivši da je njegova orijentacija evroskepticizam i rusofilstvo. Srbija, dodaje on, treba da pronađe svoje mesto u novoj budućnosti sveta koju čine nova Amerika, nova Evropa posle EU i Rusija.

Kandidat radikala Vojislav Šešelj naglašava da je protiv ulaska Srbije u EU, a za potpunu integraciju sa Rusijom.

„To podrazumeva ulazak u carinsku uniju, u vojni savez, u Evroazijsku uniju, uniju Rusije, Belorusije i Kazahstana, prijateljskih zemalja i u sve integracije koje predvodi Rusija“, smatra Šešelj.

Aleksandar Popović, kog je predložila DSS, ocenjuje da Srbiji nije mesto u EU i da ne treba da robijemo briselskoj administraciji i briselskim komesarima.

„Bolji od nas su ginuli za slobodu, a sad mi tu slobodu želimo da damo Briselu od kojeg toliki beže. Britanija je samo prva koja je pobegla. Mi smo za slobodnu Srbiju, kojom se neće upravljati ni iz jedne tačke u belom svetu, pogotovu ne iz Brisela“, navodi Popović.

Kad je reč o Rusiji, kaže da se njeni interesi sa Srbijom u najvećem broju važnih pitanja poklapaju, kao i da su principi kojima se vodi ruska politika i principi kojima se vodi srpska strana zapravo isti: poštovanje međunarodnog prava, uravnoteženost i sloboda.

„Sasvim je jasno da zbog tog poklapanja i zbog istorijskih i drugih veza naša dva naroda i naše dve države treba težiti što je moguće bližim odnosima Srbije i Ruske Federacije“, zaključuje Popović.

Milan Stamatović, koji se kandidovao ispred Grupe građana „Za zdravu Srbiju“, smatra da treba napustiti evropski put koji Srbiji ne donosi ništa dobro. EU polako gubi svoj smisao, iz nje odlaze čak i zemlje koje su tu praktično od njenog osnivanja, pa je pitanje zašto insistiramo da uđemo u nešto što za nekoliko godina možda neće da postoji, kaže Stamatović, koji veruje da Srbija treba da se opredeli za rusko tržište i da ni po koju cenu ne uvodi sankcije Rusiji.

„Nikada kroz istoriju nismo doživeli ništa loše od naše braće iz Rusije tako da moramo da vodimo računa o tome. Moramo da poštujemo one koji poštuju nas i koji su tradicionalno kroz vekove pokazivali bratsku ljubav prema srpskom narodu“, ističe Stamatović, a prenosi Sputnjik.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.