Predsednik SAD Donald Tramp je prošle noći najavio da će on i predsednik Rusije Vladimir Putin sledećeg petka na Aljasci razgovarati o okončanju ruskog rata u Ukrajini. Kremlj još nije potvrdio detalje.
Sastanak bi bio prvi samit SAD i Rusije od 2021. godine, kada se bivši predsednik Džozef Bajden sastao sa Putinom u Ženevi.
To bi moglo da znači proboj u Trampovim naporima da okonča rat, iako nema garancije da će to zaustaviti borbe, jer Moskva i Kijev ostaju daleko udaljeni po pitanju uslova za mir.
Tramp je rekao da veruje da i Putin i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski žele mir.
„Pošteno govoreći, predsednik Zelenski dobija sve što mu je potrebno“, rekao je on.
Tramp je rekao da bi mirovni sporazum verovatno značio da bi Ukrajina i Rusija razmenile deo teritorije koju kontrolišu.
„Ništa lako“, rekao je predsednik, „ali ćemo nešto dobiti zauzvrat. Biće razmene teritorija, na dobrobit obeju strana“.
Tramp je novinarima rekao da je očekivani sastanak sa Putinom mogao biti i pre 15. avgusta, „ali pretpostavljam da postoje bezbednosni aranžmani koje ljudi, nažalost, moraju da preduzmu“.
Poslednji put je ruski lider bio u SAD na sastanku sa predsednikom Barakom Obamom na Generalnoj skupštini UN u Njujorku u septembru 2015. godine.
Po Stejt departmentu, Putin je prvi put došao u SAD kao ruski lider 2000. godine da bi se sastao sa predsednikom Bilom Klintonom na Milenijumskom samitu UN u Njujorku.
Sastanak 2015. godine je bio njegova sedma poseta SAD kao predsednika Rusije. Njegov sastanak sa Trampom biće njegov osmi dolazak u SAD.
Tramp je pred novinarima izrazio oprezni optimizam, rekavši da veruje da „imamo šanse“ za posredovanje u postizanju mirovnog sporazuma Rusije i Ukrajine.
Prethodno su u Beloj kući u petak lideri Jermenije i Azerbejdžana, sklapajući mir posle decenija ratovanja, demonstrirali strategiju koju su usvojili drugi svetski lideri: hvaleći Trampove napore za izgradnju mira i sugerišući da on zaslužuje Nobelovu nagradu za to.
Azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev je rekao da Tramp donosi mir u region Kavkaza „i mi smo zahvalni zbog toga“.
Jermenski premijer Nikol Pašinjan nazvao je sporazum uspehom „za naše zemlje i za naš region i uspehom za svet“ i pohvalio je Trampa što gradi „nasleđe kao državnik i mirotvorac“.
Objavljujući sporazum Jermenije i Azerbejdžana, Tramp je rekao da je on „rešio ključno pitanje“ uspostavljanjem „onoga što nazivaju Trampovom (transportnom) rutom za međunarodni mir i prosperitet“ i da je taj naziv po njemu „velika čast koju nisam tražio“.
Visoki zvaničnik Trampove administracije je novinarima rekao da su Jermeni predložili taj naziv.
Sporazumom se predviđa stvaranje novog trgovinskog i tranzitnog koridora nazvanog po Trampu koji će povezati kopneni Azerbejdžan sa autonomnom regijom Nahčivanj. To je bio ključni cilj azerbejdžanske vlade u mirovnim pregovorima.
Tramp je rekao da bi mu bila čast da dobije Nobelovu nagradu, ali je naglasio da se „politički ne angažuje zbog toga, već zato što, zaista, prvo, želim da spasem živote“, rekao je Tramp dodavši da je zato „toliko angažovan s Ukrajinom i Rusijom“.
Pominjanje nominacije Trampa za Nobelovu nagradu za mir datira iz njegovog prvog mandata i on sada, u drugom, više govori o tome kako pomaže u okončanju sukoba, kako želi da bude poznat kao mirotvorac i koliko želi da mu se dodeli nagrada.
Kada su ga pitali da li oseća da bi događaj sličan potpisivanju mirovnog sporazuma Jermenije i Azerbejdžana mogao da se dogodi Putinu i Zelenskom, Tramp je rekao: „Mislim da mi instinkt zaista govori da imamo šanse za to“.
Ipak ukrajinski vojnici na bojnom polju imaju malo nade u diplomatsko rešenje rata, a u petak je istekao Trampov rok da Kremlj sklopi mir i izostale su njegove pretnje Rusiji sankcijama ako to ne učini.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com