Picula: EU nakon izbora još snažnije da podrži proširenje
ŠIBENIK – Hrvatski evroparlamentarac i bivši ministar spoljnih poslova Hrvatske Tonino Picula smatra da bi EU, nakon izbora za Evropski parlament, koji će u zemljama članicama biti održani od 23. do 26. maja, trebalo još snažnije da podrži politiku proširenja prema zemljama Zapadnog Balkana.
„Nadam se da će politika proširenja, koju ja snažno zastupam, imati više razumevanja za zemlje regiona, nego u mandatu koji se upravo završio“, rekao je Picula za Tanjug.
Picula je uveren da će Evropski parlament nastojati u narednom periodu da osigura što više novca za kohezijsku politiku i strukturne fondove.
„Jer, naprosto, ako EU želi biti konkurentna na globalnom nivou, mora biti koherentna (povezana) iznutra, a bez kohezijske politike i uklanjanja razvojnih dispariteta između različitih članica EU ne možemo govoriti o njenoj koherentnosti“, naveo je hrvatski evroparlamentarac.
Naglasio je da pri tome ne treba tražiti alibi u vezi sa Bregzitom ili nečim drugim.
Picula je takođe uveren da će EU prepoznati da je investiranje u zemlje Zapadnog Balkana na neki način investiranje u budućnost same EU.
On podseća na svoju raniju izjavu da će Hrvatska postati punopravna članica EU u pravom smislu, sa svim benefitima, kada svaka zemlja s kojom se Hrvatska graniči, takođe bude članica EU.
Kaže da se ne može kazati da u prethodnih pet godina u EU nije bilo nikakvog progresa kada je reč o politici prosisrenja, ali da je činjenica da je EU, koja je dugo patila od privrednih problema, ušla u neku vrstu političke krize i da zato pitanje proširenja nije bilo visoko na njenoj agendi, pogotovo ne na agendi Evropskog saveta.
„U poslednjim mesecima tekućeg mandata, Evropski parlament se snažno izjasnio u prilog pojačanju finansiranja pristupnog procesa zemalja ZB i predviđena su veća sredstva upravo za potrebe zemalja koje se zaista ozbiljno moraju adaptirati na evropske standarde, kako bi jednog dana mogle postati punopravne članice“.
Picula navodi da nije sporna politička podrška EP zemljama Zapadnog Balkana i da je ona postojala sve vreme.
„Međutim, ovog trenutka politika proširenja nije visoko na agendi Evropske komisije, kao ni Evropskog saveta. Prošle godine je u Sofiji tokom bugarskog predsedavanja EU napravljen napor da se da kredibilna i verodostojna perspektiva ulasku ‘šest zemalja’ u EU. Međutim ja sam lično očekivao daleko više“, napomenu je Picula.
Da li će novi saziv Evropskog parlamenta i Evropske komisije biti agilniji u tom pogledu, videćemo, kaže, vrlo brzo, jer svaka politika koja se želi realizovati mora imati finansijsko zaleđe.
Evropske institucije sada moraju doneti novi sedmogodišnji finansijski plan, od 2021. do 2027. i tada će se, ističe, po onome što je predloženo i usvojeno tačno videti koliko ozbiljno EU računa na pristupanje novih članica EU.
„Nije lako vreme, jer mnoge evropske vlade se protive proširenju, ali ne samo proširenju, već i povećanju evropskog proračuna budžeta, smatrajući da EU ionako previše novca troši. Međutim, kada govorimo o EU zgodan je podatak, da svakog od njenih 512 miliona građana Evropska unija dnevno košta jednu šaljicu kafe“.
Picula ističe da svih 28 zemalja zajedno za funkcionisanje EU troše oko jedan odsto ukupnog BDP.
Prema tome, naglasio je Picula, postoje samo politički izgovori.
„Hteo bih da EU, sada u 21. veku, bude projekat koji se širi na nove članice i da odgovori istim onim ambicijama i težnjama kao što je uspešno odgovorila u drugoj polovini 20. veka“, naveo je Picula
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.