Izveštaj o reformi javne uprave: Rad vlade je nedovoljno transparentan

Srbija, kada je reč o reformi javne uprave, najveći problem ima s nedovoljnom transparentnošću rada vlade i državne uprave, kao i politizacijom uprave, dok je stanje mnogo bolje u sektoru pružanja usluga gradjanima, pokazao je izveštaj koji je danas predstavljen novinarima.

Nacionalni PAR Monitor izveštaj za Srbiju je deo regionalnog izveštaja u okviru projekta za unapredjenje kapaciteta civilnog društva Zapadnog Balkana za praćenje reforme javne uprave (WeBER).

Taj zveštaj će sutra biti predstavljen u Generalnom direktoratu Evropske komisije za susedsku politiku i pregovore o proširenju (DG NEAR) u Briselu.
Najveće probleme Srbija ima oko transparentnosti rada vlada, izveštavanja o radu vlade i (ne)transparentnosti odlučivanja na sednicama vlada.
„Po pravilu se neki od dokumenata, kao što su zaključci vlade, ne objavljuju i to je neprihvatljivo“, rekla je novinarima programska direktorka Centra za evropske politike (CEP), koordinatora projekta WeBER Milena Lazarević pred početak 4. sastanka Nacionalne radne grupe za praćenje reforme javne uprave u Srbiji.
Na skali od nula do 5, Srbija je u izveštaju dobila nulu za praksu izveštavanja o radu vlade.
Taj problem prepoznaje i civilno društvo i gotovo dve trećine civilnog društva smatra da način donošenja odluka vlade nije transparentan, pokazalo je ispitivanje.
Lazarević je kao drugu problematičnu oblast navela ljudske resurse u državnoj upravi gde je glavni problem politizacija na najvišem nivou.
„Trenutno su pozicije najviših državnih službenika jako podložne političkom uticaju, budući da se u najvećoj meri postavljaju vršioci dužnosti koji se postavljaju po političkim a ne profesionalnim kriterijumima“, rekla je Lazarević.
Kako je navela, od sredine 2017. do sredine 2018. bilo je čak 694 postavljenja na najviše službeničke pozicije od čega je 94 odsto bilo u v.d. statusu.
Direktorka CEP je rekla i da ta praksa odmah mora da prestane i da za to nije potrebno menjati već primenjivati zakon.
Oblast u kojoj Srbija zaslužuje pohvale je pružanje usluga gradjanima gde je Srbija dobila ocenu 4.
Ipak, izveštaj PAR Monitor je pokazao da je manje od polovine gradjana upoznato sa postojanjem e-usluga a još je manji broj onih koji su ih koristili.

Druga stvar za pohvalu u Srbiji je prokativno informisanje gradjana na sajtovima institucija zahvaljujući instituciji Poverenika za informacije od javnog značaja.

Kada je reč o putu Srbije ka EU, Lazarević je podsetila da je EU 2014. definisala reformu javne uprave kao jedan od tri stuba u tom procesu, uz vladavinu prava i ekonomsko upravljanje.
Ona je rekla da od toga kakva je javna uprava i kako funkcioniše zavisi kakvi će nam biti zakoni, koliko možemo da utičemo na to kakvi se zakoni donose, koliko će država biti odgovorna, da li će snositi posledice oni koji se ogreše, koliko ćemo znati o tome kako se troši novac poreskih obveznika.
„Ta pitanja su bitna zbog gradjana koji finansiraju državnu upravu a, s druge strane, reforma javne uprave je neophodna kako bi Srbija postala kvalitetna i održiva članica EU koja će biti sposobna da utiče u kreiranju politika na evropskom nivou, da koristi fondove i da zaista ima koristi od članstva“, istakla je Lazarević dodajući da je državna uprava ono što čitav proces vuče napred.
Direktor Nacionalne akademije za javnu upravu Dražen Maravić ocenio je da je Srbija po reformi javne uprave relativno dobra u poredjenju sa regionom i naveo kao uspehe značajne rezultate u jačanju fiskalne dispciline i fiskalne konsolidacije, kao i racionalizaciju troškova javne uprave.
Prema njegovim rečima, Srbija odskače i po dijalogu sa poslovnom zajednicom kada je u pitanju inspekcijski nadzor gde se primenjuje proaktivan i partnerski koncept.
Kao ono na čemu se trenutno intenzivno radi, Maravić je naveo oblast digitalizacije u pogledu pružanja usluga kroz portal e-uprave i kroz podršku digitalnom delu poslovne zajednice dok je kao oblast u kojoj je potrebno još rada naveo javno-privatni dijalog.
Projekat WeBER, koji finansiraju EU i Holandija je trogodišnji projekat na kome je od 2016. radilo šest istraživačkih organizacija sa Zapadnog Balkana u okviru regionalne mreže „Misli za Evropu“ (TEN) u saradnji sa Centrom za evropsku politiku iz Brisela.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.