U trendu

Kazaljka sata Sudnjeg dana ostaje na 100 sekundi do ponoći

S obzirom na pandemiju covida-19 i činjenicu da Sjedinjene Države i Rusija razmenjuju pretnje preko Ukrajine, objava od četvrtka da se kazaljke na satu Sudnjeg dana neće pomerati ove godine mogla bi se smatrati znakom nade.

Kao što to radi od 1947. godine, Bilten atomskih naučnika objavio je u četvrtak položaj velike kazaljke na satu. Ostaje tamo gde je i bila od 2019.: na 100 sekundi do ponoći.

„Sat Sudnjeg dana“ predstavlja procenu vodećih naučnika i stručnjaka za sigurnost o opasnostima za ljudsku egzistenciju.

„Ovo ne znači da su se pretnje stabilizovale“

Ove godine napredak poput vakcine protiv koronavirusa uravnotežen je rastućim dezinformacijama i drugim pretnjama.

„Prag propasti nije mesto za besposlenost“, napisao je Bilten u obrazloženju odluke objavljene virtualno.

Činjenica da se nije pomerila bliže ponoći ne znači da su se pretnje stabilizovale, navodi grupa u saopštenju.

„Ako čovečanstvo želi da izbegne egzistencijalnu katastrofu, onu koja bi nadmašila sve što se do sada videlo, čelnici država moraju da rade daleko bolji posao u borbi protiv dezinformacija, obraćajući pažnju na nauku i saradnju“, rekla je novinarima čelnica Biltena Rejčel Bronson na 75. godišnjicu prvog otkrivanja sata.

„Naprotiv, sat je i dalje najbliži apokalipsi koja bi dovela do kraja civilizacije jer je svet zapeo u izuzetno opasnom trenutku.“

Pre pandemije covida-19, objava položaja kazaljke svake se godine odvijala u Nacionalnom press klubu u Vašingtonu, ali sada se to radi iz kancelarije Biltena na Univerzitetu u Čikagu. Odmah preko puta je rodno mesto atomskog doba.

Tamo je 1943. Enriko Fermi demonstrirao samoodrživo cepanje atoma, eksperiment koji je doveo do razvoja atomske bombe.

Mesto je označeno skulpturom Henrija Mura koja prikazuje atomsku eksploziju.

Umetnik iz Čikaga Martil Langsdorf dizajnirao je sliku sata pre 75 godina.

Naručili su je naučnici koji su napravili atomsku bombu kojom je okončan Drugi svetski rat.

Do 1947. počeo je hladni rat i hteli su da upozore Amerikance na opasnost od nuklearnog sukoba sa Sovetskim Savezom.

Nadali su se da će “prisiliti ljude na racionalnost”, rekao je Judžin Rabinovic, biolog i prvi urednik Biltena.

Bilten su 1945. osnovali Albert Ajnštajn, J Robert Openhajmer i drugi naučnici koji su radili na projektu Menheten koji je proizveo prvo nuklearno oružje.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar