Nikolaj Kravcov dobija ulicu u Beogradu na vodi
BEOGRAD – Nikolaj Kravcov, slavni sovjestki vojnik koji je učestvovao u oslobađanju Beograda 1944. godine dobiće ulicu u Beogradu na vodi, odlučila je danas Skupština grada.
Inicijativa je potekla od predsednika Aleksandra Vučića, a reč je o novoj ulici na prostoru Beograda na vodi, koja će spajati Savsku ulicu i Bulevar Vudroa Vilsona.
„Ove godine obeležavamo značajan jubilej – 75 godina od izvojevane pobede nad okupatorom i konačnog oslobođenja naše prestonice u Drugom svetskom ratu. U borbama za oslobođenje Beograda, oktobra 1944. godine, stradalo je više hiljada boraca Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije i pripadnika Crvene armije. Tih dana, svojom hrabrošću i požrtvovanošću naročito se istakao jedan vojnik Sovjetskog Saveza“, navedeno je u inicijativi koju je Vučić podneo u sovojstvu građanina.
Bio je Kravcov je bio sanitetski poručnik Crvene armije i jedini borac koji je proglašen za heroja Sovjetskog Saveza u borbama za oslobođenje Beograda, naveo je Vučić.
„Kravcov je vođen svojom hrabrošću i srčanošću, uz pomoć svojih saboraca, pokušavao da porazi neprijatelja koji nije želeo da odstupi, što ga je koštalo života. U sukobu dveju strana, a ne želeći da odustane, bio je teško ranjen. Od posledica ranjavanja preminuo je u bolnici 18. oktobra 1944. godine. Sahranjen je dva dana po oslobođenju Beograda, 22. oktobra, u zajedničkoj grobnici boraca Crvene armije na Pozorišnom trgu (današnjem Trgu republike)“, navodi se u inicijativi.
Inače, deset godina kasnije posmrtni ostaci Kravcova preneti su na Groblje oslobodilaca Beograda, a on će ostati upapćen kao mladić koji je dao život sa nepune 24 godine za slobodu našeg naroda i oslobođenje Beograda.
„Kravcov nas je svojim podvigom zauvek i neizmerno zadužio“, naveo je Vučić i dodao da bismo imenovanjem ulice po sovjetskom vojniku izrazili zahvalnost za najveću žrtvu koju je taj mladi čovek podneo, „ispravili istorijsku nepravdu koja je prema njemu učinjena, a našoj deci dali putokaz u kom smeru treba ići, čija dela treba ceniti i na koga se valja ugledati“.
Predsednica Komisije Andrea Radulović izrazila je zadovoljstvo što se usvajanjem vrlo važnih inicijativa čuva sećanje na ljude koji su ostavili neizbrisiv trag na Beograd.
Članovi Komisije usvojili su i inicijativu Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda da se postavi skulptura „Slepi guslar“ u parku Veliki Kalemegdan.
Bronzana skulptura rad je vajara Paskije Paška Vučetića i deo je spomeničke kompozicije Spomenika Karađorđu na Kalemegdanu, podignutog 13. avgusta 1913. godine, a koji su 1916. godine srušile austrougarske okupacione snage.
Nakon završetka Prvog svetskog rata, na mestu demontiranog Spomenika Karađorđu, 1930. godine podignut je Spomenik zahvalnosti Francuskoj. Ova skulptura jedini je preostali deo složene spomeničke kompozicije Spomenika Karađorđu, navedeno je u saopštenju Sekretarijata za informisanje.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.