Panel u Beogradu: Zarobljena država umanjuje prava gradjanima

Državni sistem u Srbiji nastoji da umanji prava gradjana, propisi se ne poštuju iako je regulativa dobra, a jedini način za usporavanje tog procesa je insistiranje na nezavisnosti institucija i povezivanju strukovnih udruženja, ocenjeno je na panelu koji je danas organizovao Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP).

Učesnici tog skupa su analizirali stanje u sektorima bezbednosti, pravosudja, nezavisnih državnih organa i medija, i ukazali na negativne posledice zarobljavanja države u tim oblastima.

Zarobljena država kao pojam je sve češće predmet analiza u Srbiji i susednim zemljama, a u najnovijoj Strategiji Evropske komisije se spominje da postoje elementi zarobljene države na Balkanu, rekla je glavna urednica portala Peščanik i moderatorka panela Svetlana Lukić, i dodala da se pod tim pojmom podrazumeva forma sistemske političke korupcije.

Sudija Apelacionog suda i predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević je rekla da je u poslednjem izveštaju Venecijanske komisije očekivala da će se „trgovati vladavinom prava“ zarad dnevnopolitičkih interesa, ali i da razume zašto je ministarka pravde Nela Kuburović rekla da je zadovoljna tim izveštajem o kvalitetu nacrta ustavnih amandmana za poglavlje o pravosudju.

„Nacrt Izveštaja Venecijanske komisije u koji smo imali uvid je bio još direktniji i još eksplicitnije kritički… Komisija je uhvatila Ministarstvo sa rukama u tegli džema, a zadovoljstvo Nele Kuburović je izazvano na osnovu nekoliko ustupaka, prevashodno vezanih za Visoki savet sudstva“, rekla je Boljević.

Dodala je da je po novim predlozima Visoki savet sudstva napravljen kao disfunkcionalan, i da su dva uticaja ključna za urušavanje pravosudnog sistema: spoljni faktori i država koja sama ne poštuje svoje procedure.

„Evropska unija sama odstupa od svojih bazičnih principa zarad svojih interesa.., a državne institucije započinju desetine hiljada procesa za koje unapred znaju da će ih izgubiti. Struci je potrebna pomoć i jačanje institucija“, ocenila je Boljević.

Predsednik Upravnog odbora BCBP-a Miroslav Hadžić je kazao da je zarobljena država „nekontrolisana, potencijalno neodgovorna vlast koja služi samo svojoj svrsi“, ali da to nije nikakva novost.

„Od 2012. godine (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić i ljudi oko njega pokušavaju da uspostave ličnu kontrolu nad sektorom bezbednosti, ali su to pre njega pokušavali i svi ostali režimi. Možemo da kažemo da je država (u Srbiji) vazda zarobljena i da pribavlja moć“, ocenio je Hadžić.

Kazao je i da u Srbiji uvek govorimo samo o „reorganizaciji, ne o reformi“ sektora bezbednosti i da se u sistemu samo „menjaju likovi“.

„U ovakvoj situaciji, vi stalno morate emitovati atmosferu straha, pošto u uslovima straha zarobljenost države činite nevidljivom“, rekao je Hadžić i dodao da je krajnja posledica zarobljene države „ukinuta bezbednost gradjana, tako da je bezbednost (Srbije) ugrožena iznutra“.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić rekao je da je evidentan sve veći raskorak izmedju normativnog i stvarnog stanja poštovanja zakona i da je „urušavanje institucija put bez povratka“.

„Odgovornost elita po pravilu izostaje“, kazao je Šabić.

Svoj odnos sa institucijama u zaštiti podataka o ličnosti, Šabić je okarakterisao kao „zanimljivu bitku koja dugo traje“, ali dodao da „ponekad pomisli da je dobro što mu mandat ističe“.

Novinarka Tamara Skroza je najavljeno formiranje državne „Grupe za borbu protiv lažnih vesti“ okarakterisala kao „bizarno“, jer ima utisak da „vlast živi na lažnim vestima i manipulaciji statistikom“.

„Ali mi se već danima kao medijska zajednica bavimo (tom) temom koja ne postoji, ali koja je potencijalno opasna. Ako se takvo telo oformi, radiće kao inkvizicija za medije. A to je samo plasman nove teme, samo se bavimo novim temama, umesto da se bavimo opstankom“, kazala je Skroza.

Komentarišući Radnu grupu za medijsku strategiju, ona je rekla da su medijski zakoni dobri, ali ih „ne poštuju najvažnije medijske institucije u zemlji“, novinari trpe otvoren pritisak iz kabineta predsednika Srbije, dok spoljni akteri novinarske organizacije i aktiviste „guraju u dijalog s vlastima“.

„Ambasador jedne od vodećih zemalja mi je jednom prilikom rekao da ne možemo da diskvalifikujemo proces (dijaloga sa vlastima). Mogu da diskvalifikujem taj proces, jer je to gaženje Ustava“, zaključila je Skroza.

(Beta)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike