najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

U trendu

Cena Bregzita: Biće gadno, živci su tanki

Prema novom proračunu, Velika Britanija bi trebalo da uplati Briselu sto milijardi evra pre izlaska iz Evropske unije, a nemačka štampa se pita da li će “račun za Bregzit” biti tačka razdora ocenjujući da će “sada biti gadno” jer se “radi o parama, a živci su tanki”, navodi Dojče vele.

“Koliko košta razvod? Kada Velika Britanija napusti EU, za njom će ostati ceh, ogromna suma koju još treba uplatiti u penzioni fond službenika briselske birokratije, u fondove na koje se London obavezao te kao zalog za zajedničke dugove. Do sada su račundžije u Briselu baratale sa 60 milijardi evra, ali su – kako se priča, na inicijativu Nemačke i Francuske – sada sračunali ponovo i došli do celih sto milijardi evra”, piše Dojče vele.

Britanija je, ističe, u evropski budžet za 2015. godinu uplatila 11 milijardi evra više nego što je iz njega uzela.

Ispada, dodaje, da Bregzit košta koliko i devetogodišnje članstvo u EU.

“U pitanju je naravno maksimalni zahtev sa kojim ce pregovarači iz Brisela izaći pred svoje kolege iz Londona. Ako do pregovora uopšte dođe. Za sada je stav britanske premijerke Tereze Mej da nema govora o uplaćivanju tolikih para. Osim toga, ona traži da se najpre ispregovara budući trgovinski aranžman između Ostrva i Kontinenta, pa da se tek onda priča o uslovima razlaza”, navodi Dojče vele.

Međutim, ukazuje, ta joj želja verovatno neće biti ispunjena. Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker i nemačka kancelarka Angela Merkel jasno su rekli: prvo razvod i alimentacija, onda priča o budućem odnosu, podseća nemački medij.

Kao jedan od mogućih scenarija navodi da bi na vanrednim izborima u junu torijevci, pod rukovodstvom Mej, mogli da ubedljivo pobede, pa da ona u Donjem domu u Vestminsterskoj palati okupi više umerenih poslanika koji će biti za takozvani meki Bregzit.

“Tada bi EU mogla da dobije pare – možda ne sve, ali svakako veći deo. Ukoliko se Britanci odluče da budu tvrdi, veoma je moguće da se tokom dve godine koliko je predviđeno za pregovore ne dogovori baš ništa”, navodi Dojče Vele.

U tom slučaju bi, dodaje, Ujedinjeno Kraljevstvo 29. marta 2019. godine automatski prestalo da bude članica EU, a ostalih 27 zemalja bi ostalo bez svojih para, dok bi London ostao bez sporazuma o slobodnoj trgovini.

“Sada će biti gadno. Radi se o parama, a živci su tanki”, ocenjuje Badišes tagblat (Baden-Baden) dodajući da “obe strane blefiraju na veliko, međusobno se optužuju, koriste psihološke trikove”.

List smatra da je važno da se pregovori pripreme i vode u miru, ali ocenjuje da izgleda da pregovarački partneri tome nisu dorasli.

“Flensburger tageblat” piše da Mej hoće da, naspram troškova odlaska, na drugi tas stavi prava koja će državljani EU ubuduće imati u Velikoj Britaniji.

“Među nemačkim diplomatama u Londonu se čuje da je Mej raspisala prevremene izbore jer polako postaje svesna visoke cene koju ce Ujedinjeno Kraljevstvo morati da plati. Želi da ima mandat za kompromise i traži podršku u borbi protiv mrzitelja Evrope iz svoje konzervativne stranke. Ali pregovarački poker raspiruje antievropsko raspoloženje u britanskom stanovništvu”, ukazuje taj medij.

Polako – kažu u “Noje osnabriker cajtungu”.

“Svako ko se ikada cenjkao zna da se počinje maksimalnim zahtevima, astronomskim sumama, kako bi se otvorio taktički prostor. EU nema interesa da ekonomski ojadi Veliku Britaniju. Britanci ne mogu bez evropskog tržišta. Pa ipak, račun za Bregzit mogao bi da bude tačka razdora”, smatra taj list.

“Noje osnabriker cajtung” ocenjuje da dve godine za pregovore, koliko je predviđeno evropskim ugovorima, nije dovoljno.

“Britanci, istina, prete da će otići bez plaćanja. Takvo kršenje ugovora bilo bi katastrofa sa enormnim posledicama po obe strane – političkim i ekonomskim. Prema anketama raste broj protivnika Bregzita, kojima je već muka od svega. Šta ako se raspoloženje promeni tako da većina Britanaca ipak poželi da ostane u EU?”, pita taj medij.

Konzervativni Velt (Berlin) smatra da je rašireno viđenje da se vlada u Dauning stritu raskomotila, da živi u “Bregzit-La-La-Lendu” i ignoriše dimenzije ovog poduhvata.

S druge strane, Rajn cajtung (Koblenc) pita se šta hoće EU.

List primećuje da 27 zemalja EU u ovoj stvari govori jednim glasom, što u poslednje vreme nije uobičajeno.

“EU kroji projekciju zajedničkog neprijatelja kako bi zbila redove i zaplašila druge članice koje eventualno sumnjaju u članstvo u EU. Njih treba odvratiti od same pomisli da krenu britanskim stopama”, zaključuje taj list.

Napišite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.

Najnovije iz rubrike