U trendu

Do ivice rata: koji je sledeći korak u zaoštravanju Zapada?

Iako na prvi pogled deluje da proterivanje ruskih diplomata sa Zapada i zapadnih diplomata iz Rusije znači zaoštravanje kome se ne nazire kraj, nada da će se stvari normalizovati ipak postoji. Jer neke zemlje dozvoljavaju zamenu proteranih diplomata i ostavljaju otvorene kanale komunikacije. Ipak, pitanje je do koje će mere u zaoštravanju ići Zapad.

„Diplomatski rat“ između Rusije i zapadnih zemalja nastavlja se nesmanjenom žestinom i preti još većim zaoštravanjem. Konfrontacija nastala klevetničkom kampanjom Velike Britanije i SAD povodom slučaja Skripalj dovela je do proterivanja ruskih diplomata iz zapadnoevropskih zemalja i SAD, dok je Rusija odgovorila recipročno — zatvorila je američki konzulat u Sankt Peterburgu i proterala je 60 američkih i određenog broja evropskih diplomata.

Iako su ruske vlasti odluku o zatvaranju konzulata i proterivanju diplomata donele kao odgovor na to što je iz SAD i oko 25 zapadnih zemalja proterano oko 150 ruskih diplomata, u Vašingtonu je ruska odluka shvaćena kao mera nesrazmerna zapadnjačkoj odluci.

Retorika zapadnih zvaničnika upućuje da će ruski odgovor na proterivanje svojih diplomata izazvati dalje zaoštravanje situacije. „Zadržavano pravo da odgovorimo“, rekla je portparolka Stejt departmenta Heder Navert.

Međutim, i pored svih upozorenja na izbijanje „novog Hladnog rata“, koji se, prema rečima generalnog sekretara UN Antonija Gutereša danas vodi bez kontrole i kanala komunikacije uspostavljenih pre raspada SSSR-a kako bi se osiguralo da se stvari ne otmu kontroli u doba kada tenzije rastu, i pored retorike zapadnih „jastrebova“, stvari nisu tako crne kao što na prvi pogled izgledaju.

Kanali komunikacije, i pored svih nastojanja američke „duboke države“ i britanske vlade, još su otvoreni, tako da ni zatvaranje konzulata i proterivanje diplomata ne mora da znači da se „novi Hladni rat“ zahuktao do granice bez povratka.

Konzulat ipak nije ambasada, a proterani diplomati mogu, u zavisnosti od odluke zemlje koja ih je proterala, da budu zamenjeni drugim ljudima. Kada se zatvori konzulat, njegove nadležnosti u pokrivanju određene teritorije preuzima ambasada i njeno konzularno odeljenje, kaže nekadašnji diplomata Zoran Milivojević.

„Prema tome, zaštita interesa države u nadležnosti je ambasade i ta zaštita interesa teče normalno za područje za koje je bio zadužen konzulat“, objašnjava on.

Diplomate se proteruju iz političkih razloga ili zbog nepoštovanja Bečke konvencije o diplomatskim i konzularnim odnosima, odnosno ako su se bavili poslovima koji izlaze iz okvira te konvencije, dodaje Milivojević.

Da li se diplomate sa pravom zamene ili ne, zavisi od države koja ig proteruje, kaže Milivojević.

„Treba videti primer Nemačke u ovom slučaju. Ona je dala do znanja da četvoricu ruskih diplomata proteruje sa pravom zamene. Znači, proteruje ih zbog opisa poslova kojima su se bavili i načina na koji su te poslove izvršavali, koji su u suprotnosti sa interesima Nemačke u ovom trenutku i sa Bečkom konvencijom, što znači da Rusija može da pošalje četvoricu drugih diplomata da vrše poslove koji bi bili u skladu sa Bečkom konvencijom“, kaže Milivojević.

S obzirom na položaj i ponašanje Nemačke u sadašnjem stanju odnosa između Rusije i Zapada uveliko podseća na stanje Hladnog rata, kada se ova država nalazila u centru evropskih zbivanja i bila svojevrstan „kanal komunikacije“ između dve supersile.

Ukoliko se diplomate proteruju bez prava zamene, znači da država želi da smanji broj i nivo predstavljanje države čije diplomate proteruje, dodaje Milivojević.

„Tu je veoma važno koju vrstu diplomata proteruje, koji su diplomati po rangu. Što je rang viši, znači da se nivo predstavljanja smanjuje i to je politička odluka koja zavisi od zemlje koja proteruje“, kaže Milivojević.

Kada je pitanju zaoštravanje odnosa, u diplomatiji takve mere mogu da idu od povlačenja ambasadora i svođenja odnosa na nivo otpravnika poslova do prekida diplomatskih odnosa.

„Prekid diplomatskih odnosa znači potpuni prekid diplomatskih i političkih odnosa dve države i to, otprilike ide do nekog ratnog stanja. Strožije mere, u ovom slučaju, kada je veliki broj diplomata proteran, može da znači da se spusti nivo predstavljanja, odnosno da se povuku ambasadori na konsultacije i da pitanje odsustva ambasadora traje do momenta dok države ne odluče da vrate diplomatske odnose na prethodni nivo“, kaže Milivojević.

Ukoliko se odnosi budu zaoštravali, idući korak je spuštanje nivoa predstavljanja na nivo otpravnika poslova i zatvaranje ambasade i povlačenje kompletnog diplomatskog osoblja, zaključuje Milivojević.

Amerikanci su računali na ruski odgovor kada su proterivali ruske diplomate, međutim nisu računali na zatvaranje konzulata u Sankt Peterburgu, smatra Vjačeslav Smirnov, iz moskovskog Instituta za političku sociologiju. Ovaj konzulat zatvoren je na osnovu rezultata glasanja ruskih građana, koje je putem Tvitera pokrenula ruska ambasada u Vašingtonu.

„Kako god bilo, jasno je da su oni sami izabrali put konfrontacije. Za sada je teško reći kako će se razvijati diplomatska faza ovog Hladnog rata, ali očekujem da će SAD reagovati i na ruske kontramere, ali ne odmah. Pretpostavljam da bi nove sankcije mogle uslediti u maju ili početkom leta“, kaže Smirnov.

Stanislav Bišok iz Fonda za razvoj institucija civilnog društva smatra da bi iduće zaoštravanje moglo da dovede u pitanje rusko — američku svemirsku saradnju, tako što bi Rusija mogla da smanji učešće u zajedničkim programima.

„Naravno da bi to naškodilo i samoj Rusiji, ali ipak treba priznati da bi šteta za američki svemirski program bila veća. Inače, nadam se da do toga neće doći, jer su istraživanja u svemiru od strateškog značaja za naše zemlje. U svakom slučaju, Rusija je već reagovala na proterivanje diplomata  recipročno, i na taj način poručila našim zapadnim kolegama da neće tolerisati takav odnos prema sebi i da će reagovati oštro, ali adekvatno“, kaže on.

Sa druge strane, politikolog Sergej Žuravski je optimista i smatra da će se odnosi Rusije i Zapada uskoro normalizovati, a diplomate se vratiti u zemlje u kojima su službovali.

„Rusija je prihvatila izazov i reagovala je sasvim primereno. Mislim da neće doći do daljeg zaoštravanja odnosa i do još žešćeg razvoja događaja. Sa druge strane, ove ruske mere će imati otrežnjujući efekat na naše zapadne kolege, koje će shvatiti da je besmisleno tražiti od Rusije da prizna krivicu i da se izvini zbog slučaja u koji nije umešana“, kaže Žuravski.

(Sputnjik)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike