U trendu

Šolc: Regionalna saradnja kljuc ubrzanja pristupa EU

BERLIN – Poboljšanje regionalne saradnje je ključ za ubrzanje pristupnog procesa Zapadnog Balkana, istakao je danas nemački kancelar Olaf Šolc po završetku Samita Berlinskog procesa.

Naglasio je da je neophodno uspostaviti veću regionalnu saradnju i rešiti probleme koji postoje među zemljama Zapadnog Balkana.

Berlinski proces, prema njegovim rečima, doprineo je pomirenju regiona, ali i poboljšanju infrastrukture i regionalne saradnje.

Danas su, preneo je, preduzeti koraci u stvaranju zajedničkog tržišta koje bi bilo kompatibilno sa pravilima EU i u koje bi bile uključene sve države.

S tim u vezi je čestitao zemljama Zapadnog Balkana na tri potpisana sporazuma, ocenivši da su oni velikim uspeh za građane regiona.

„Ti sporazumi o mobilnosti pokazuju da zemlje Zapadnog Balkana ozbiljno žele da se kreću ka EU i žele regionalnu saradnju“, dodao je Šolc.

Istakao je da će sporazumi omogućiti putovanje iz lične karte, priznanje akademskih i profesionalnih diploma, što su sve, kaže, koraci koji poboljšavaju život svakog pojedinca na Balkanu.

Ukazao je da je razgovarano i o energetskoj bezbednosti te da su se zemlje Zapadnog Balkana obavezale, zajedničkom izjavom, na saradnju u povećanju energetske bezbednosti i postizanju klimatskih ciljeva do 2030.godine.

„Mi ostale članice Berlinskog procesa podržaćemo kratkoročno i dugoročno region u osiguranju energetske bezbednosti. Kratkoročno sa 500 miliona evra, a srednjeročno sa do milijardu evra. Ovaj Samit je pokazao spremnost na saradnju, a Nemačka će podsticati taj proces“, rekao je on.

Rekao je da sloboda kretanja radne snage predstavlja glavnu prednost EU, i da svi koji žele da pristupe moraju biti spremni da je podrže.

Ukazao je da je odliv mozgova problem, ali da iskustvo EU pokazuje da se ljudi sele da rade neko vreme u neku zemlju, i onda se vrate sa novim znanjem u svoju državu.

Za ostanak građana u zemlji, ističe, je potrebno dati nadu, osigurati razvoj, kao i budućnost, i dobra radna mesta.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen kazala je da je Samit bio veoma uspešan, i da sve što se adi ima za cilj što brže približiti partnere sa Zapadnog Balkana.

Ukazala je da postoje dva paralelna puta, a jedan je pristupni proces u kojem su stvareni zančjani uspesi.

Nova metodologija, kaže, pokazuje da je proširenje u fokusu Evropske komisije, i ima za cilj da se ukinu blokade i podstakne ceo proces.

Navela je da je Evropska komisija usvojila plan investicija na Zapadni Balkan u vrednosti od 30 milijardi evra, što je jedna trećina BDP-a celog regiona.

Drugi put je poboljšanje ekonomske integracije, dodajući da postoji mnogo izazova, pre svega zbog invazije Rusije na Ukrajinu, što je dovelo do geopolitičkog poremećaja.

„Ali što duže rat traje odlučniji smo da pružimo otpor“, podvukla je ona.

Fon der Lajen je naglasila da na Zapadnom Balkanu nije samo važna saradnja u stvaranju investicione klime, i dodala da su to investicije ummir, već i da se podstakne saradnja u energetskom sektoru.

„Razgovarali smo o tome šta napad Rusije na Ukrajinu znači za energetski sektor i o energetskom partnerstvu u vezi pstizanja klimatske neutralnosti do 2050. Moramo tu naše korake usaglašavati, jer smo u Energetskoj zajednici, što znači za sve da je potrebna diverzifikacija izvora energije, smanjenje zavisnosti od fosilnih energenata, koje isporučuje Rusija, kao i da cene držimo na podnošljivom nivou“, objasnila je on.

Istakla je da je zbog toga Evropska komisija usvojila paket od milijardu evra pomoći regionu, dodajući da će najpre 500 milion evra biti isplaćeno u vidu hitne pomoći za kratkoročnu podršku budžetima pogođenim krizom i da će to biti primenjeno u januaru.

„Sledećih 500 miliona će biti korišćene za investicije u energetsku infrastrkturu, u oblasti interkonektora za gas i struju, kao i bezbednost mreže. Važno je da se posebno investira u obnovljivi sektor“, podvukla je ona.

Fon der Lajen je rekla da je važno omogućiti pristup naftovodima i gasovodima, kako bi se, u slučaju potrebe, pokazala solidarnost.

„EU i Zapadni Balkan će planove za reagovanje u krizi usaglasiti, u duhu sodlinarosti i jačanja otpornosti. Pozivamo partnere na Zapadnom Balkanu da nam se priključe. Pokušavamo da stvorimo zajedničku platformu za kupovinu energenata, kako bi našu tržišnu moć koristili najefikasnije moguće“, rekla je ona.

Budući domaćin Samita Berlinskog procesa albanski premijer Edi Rama rekao je da Berlinski proces, koji je pokrenula Angela Merkel, podstakao saradnju, pošto pre te inicijative nije postojala, niti su se lideri regiona sastajali, a sada to čine rado i često.
Izrazio je nadu da će i u digitalnom povezivanju biti postignut napredak, kao što je sada u oblasti mobilnosti i zajedničkog tržišta.

„Energija, interkonektivnost i digitalizacija su tri stuba Berlinskog procesa“, podsetio je on.

Izrazio je zadovoljstvo što su potpisana tri sporazuma, koja su dugo bila blokirana.
„Potpisali smo sporazume o nečemu što je već postojalo u okviru Otvorenog Balkana, a sada će svi u tim slobodama učestvovati“, rekao je on.

Rekao je da je dobro što će moći da se putuje samo uz lične karte, i izrazio nadu da će uskoro građani Kosova moći da uživaju i bezvizni režim sa EU.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar