U Varšavi otkriven spomenik žrtvama pada poljskog aviona kod Smolenska

U Varšavi je danas, na osmu godišnjicu, svečano otkriven spomenik žrtvama avionske nesreće u kojoj su u Rusiji, kod u Smolenska, na putu na komemoraciju streljanim poljskim oficirima u Katinu, poginuli predsednik Poljske Leh Kačinjski i 95 članova visoke državne i vojne delegacije, i posada aviona.

Na Trgu Pilsudskog, blizu Spomenika neznanom junaku, ogromne crne mermerne stepenice visoke šest metara, poput stepenica aviona, treba da podsete da je Poljska kada se srušio avion izgubila veliki deo svoje državne elite sa svih strana političkog spektra.

Avion se srušio u pokušaju da po gustoj magli sleti 10. aprila 2010. godine na tehnički slabo opremljen vojni aerodrom na zapadu Rusije.

Spomenik su zajedno otkrili rodjaci poginulih, a prisustvovao je državni vrh i nekoliko hiljada Varšavljana.

Želja je da taj spomenik postane simbol zajedništva i mesto koje će ujedinjavati i zatrpavati ambis podela medju Poljacima.

„Zašto su poginuli? Jer su bili zajedno, ujedinjeni u ubedjenju da je obaveza svakog Poljaka da oda poštu oficirima pobijenim u Katinu. Poginuli su zajedno, kao reprezentacija našeg poljskog zajedništva. Bez podele na političke boje, obrazovanje, političke poglede, ujedinjeni u jednom uverenju – da su rodoljubi i da moraju da odaju poštu drugim patriotima“, kazao je na svečanosti predsednik Poljske Andžej Duda.

Predsednik je podsetio da je u avionskoj nesreći u Smolensku Poljska ponovo izgubila deo svoje elite kao država koje se tek relativno nedavno otrgla iza „Gvozdene zavese“.

Brat blizanac pokojnog Kačinjskog, lider stranke „Pravo i Pravda“, Jaroslav Kačinjski naglasio je da bi i obični, nepoznati Poljaci, da su tako poginuli, zaslužili spomenik na najvažnijem trgu u Varšavi.

„Bio je to veliki deo poljske elite. Iako bi smrt običnih Poljaka bila jednako važna, ovde je veza sa onim što se desilo 1940. godine u Katinskoj šumi. Tamo je takodje pobijena poljska elita. Ne možemo da to istisnemo iz našeg pamćenja. Ovaj spomenik je izraz odbijanja strahova i povratak dostojanstva države, dostojanstva naroda. Zato je toliko potreban“, kazao je Kačinjski.

Iako su i kardinal Kažimjež Nič, predsednik Duda i lider vladajućih konzervativaca Kačinjski naglašavali da je spomenik tu kao simbol jedinstva svih Poljaka, jer su i žrtve predstavljale ceo politički spektar, sa raznim pogledima na svet, sva dubina polarizacije poljskog društva pokazala se tokom svečanog otkrivanja spomenika.

Na Trg Pilsudskog uz hiljade pristalica konzervativaca, došli su i Poljaci da protestuju zbog toga što veruju da Kačinjski i konzervativci prisvajaju tragičnu nesreću za svoje političke ciljeve, u prvi plan stavljaju samo pogibiju žrtava iz svoje partije, a tragediju žele da iskoriste da Leh Kačinjski dobije mesto u istoriji, a simbolično, preko spomenika, i na glavnom trgu nacionalnih radosti i žalosti, koje mu, kao političaru, nikako ne bi pripadalo da je ostao živ.

Na transparentima s naslikanim i precrtanim spomenikom u obliku stepenica, ti Poljaci ispisali su poruke „Nema ničeg večnog na Trgu Pilsudskog“, „Čovek ima prava, slobodna je Varšava“, „Te stepenice ne vode u nebo“ a skandirali su „Gradjevinska samovolja!“, „Trg je Pilsudskog, a ne Kačinjskog!“, dok su im iz mase okupljene na ceremoniji odgovarali uzvicima „Prodane duše!“, „Skandal!“, i antisemitsko „Izvezite ih u Tel Aviv!“, javlja poljska „Gazeta viborča“.

Obeležavanje osme godišnjice avionske nesreće u Smolensku počelo je još jutros, polaganjem venaca na grobove žrtava u 8:41 – kada se avion sa predsednikom, nhegovom suprugom i članovima državne i vojne delegacije srušio pre osam godina kraj piste vojnog aerodroma u Smolensku.

Predsednik Andžej Duda položio je jutros venac u Krakovu, u nekadašnjem kraljevskom zamku Vavel, na sarkofag predsednika Leha Kačinjskog i njegove supruge Marije, i optužio Rusiju za „medjunarodno bespravlje“  jer ni posle osam godina i nebrojenih zahteva zvanične Varšave, nije Poljskoj vratila olupinu aviona.

Zvanična istraga nesreće odavno je završena i u Rusiji i u Poljskoj sa sličnim zaključkom da je za udes kriv pilota zbog pokušaja da sleti po nemogućim vremenskim uslovima u Smolensk kako Kačinjski i delegacija ne bi zakasnili na komemoraciju za preko 21.000 poljskih vojnih zarobljenika koje je u proleće 1940. godine po naredjenju Kremlja streljala sovjetska NKVD u obižnjoj Katinskoj šumi i još nekoliko mesta blizu logora za vojne zarobljenike u današnjoj Rusiji, Ukrajini i Belorusiji.

Nakon dolaska na vlast u jesen 2015. godine, Jaroslav Kačinjski je naredio da se istraga obnovi, ekshumira 86 žrtava i da se potraže dokazi da je TU-154 poljskog predsednika oborila Rusija, jer je po toj „teoriji zavere“, predsednik Vladimir Putin naredio atentat na poljskog predsednika zbog njegovog oštrog antiruskog kursa.

Sami Poljaci ne veruju u tu „teoriju zavere“ i, po najnovijoj anketi pred ovu osmu godišnjicu, 57 odsto gradjana smatra da je to bila obična avionska nesreća, dok u „ruski atentat“ na Kačinjskog veruje oko 20 odsto.

(Beta)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike