najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

U trendu

Zašto su Meksiko pogodila dva strašna potresa u 11 dana?

Dva puta za jedanaest dana Meksiko je bio na udaru razornih zemljotresa magnitude 8,1 i 7,1 po Rihteru koji su rušili zgrade i puteve i odneli na stotine života, a oba su rezultat pucanja raseda unutar Severnoatlantske tektonske ploče.

Oba zemljotresa, i onaj 8. septembra i jučerašnji, izazvali su snažan i dugotrajan potres u glavnom gradu Meksiko Sitiju.

Iako su epicentri ovih potresa bili udaljeni 650 km, eksperti kažu da imaju mnogo sličnosti, preneo je Index.hr.

Iako je poslednji potres bio slabiji od prošlog – 7,1 naspram 8,1 po Rihteru – jučerašnji je proizveo više štete.

Oba su potresa rezultat pucanja raseda unutar Severnoatlantske tektonske ploče, objašnjava Behzad Fatahi, profesor geotehničkog i seizmološkog inženjeringa na Tehnološkom univerzitetu u Sidneju.

Dva velika potresa u kratkom roku na istom geografskom području nisu retkost, pogotovo u seizmički aktivnom regionu.

„Nije vrlo neobično dobiti potrese i naknadne udare u nizu. Kad rasedi pucaju, mogu inicirati dodatna pucanja kao lančanu reakciju u drugim delovima istog raseda ili u susednim rasedima“, tvrdi Fatahi.

„Centar Meksiko Sitija notorno je ranjiv na potrese zbog vrlo mekanog i vlažnog tla ispod njega. Njegovo tlo se trese poput želea na tanjiru, a sklon je i likvifikaciji, što je sposobnost zemlje da se pretvori u gustu tečnost kad se dovoljno izmućka“, kaže Džon Vidale, seizmolog i direktor Centra za zemljotrese južne Kalifornije.

Osetljivost meksičkog glavnog grada na potrese seže unazad stotinama godina, ističe CNN-ov meteorolog Pedram Javaheri.

„Meksiko Siti je izgrađen na isušenom dnu jezera. Ovaj region je pre 700 godina bio vrlo plitko jezero. Grad, jedan od najnaseljenijih na svetu, smešten je baš na njemu. To igra vrlo veliku ulogu u intenzitetu i tome kako se sve odigra kad govorimo o potresu“, pojašnjava Javaheri.

I dubina epicentra zemljotresa je bitan faktor, jučerašnji potres dogodio se na dubini od 51 km.

„Sve na dubini manjoj od 70 km smatra se plitkim potresom. To je važno, jer plitki potresi često nanose najviše štete u poređenju sa onima koji su dublji, nezavisno o snazi. Ali ovo je isto tako bio i relativno snažan potres“, navodi CNN-ov meteorolog Alison Činčar.

Meksiko se nalazi u takozvanom Pacifičkom vatrenom prstenu, 40.000 km dugom geografskom pojasu s najjačom seizmičkom aktivnošću na svetu. Vatreni prsten seže od spoljnog ruba Pacifičke ploče (najveće od 12 glavnih ploča Zemljine kore) i manjih ploča poput ploče Filipinskog mora do ploče Kokos i ploče Nazca na istočnom rubu Tihog okeana, duž obale Severne i Južne Amerike.

„U visoko seizmičkom području kao što je Vatreni prsten, moguće je da se dva velika potresa dogode gotovo jedan za drugim u roku od nekoliko dana“, navodi Fatahi, ali i napominje da se u ovom slučaju verovatno nije radilo o naknadnom udaru istog potresa, jer se takvi naknadni udari ne događaju stotinama kilometara od originalnog potresa.

Pretpostavlja se da će za jučerašnjim zemljotresom uslediti novi potresi i naknadni udari u idućih nekoliko dana ili nedelja, upozorava ovaj profesor, ali u isto vreme sugeriša da nema preteranog razloga za uzbunu.

„Međutim, kako su se dva velika potresan magnitude 7 i više stepeni po Rihteru dogodila u roku od deset dana u južnom delu Severnoameričke tektonske ploče, iz tla je ispuštena znatna uskladištena energija, što znači da je verovatnoća većih potresa u tom regionu sada smanjena.“

Teško je zanemariti da se potres dogodio na isti dan kao i katastrofalni potres koji je zadesio Meksiko 1985. godine, kada je poginulo oko 10.000 ljudi, ali Fatahi kaže da se, naravno, radi o pukoj slučajnosti.

„Još uvek nije moguće predvideti potrese dovoljno unapred da bi se izbegle žrtve“, dodaje.

Meksiko Siti ima sistem uzbune za potrese, koji detektuje potres u okeanu i registruje njegovu magnitudu i lokaciju, ali to daje gradu tek minut do dva da se pripremi na potres koji dolazi. Ipak, bez tog sistema posledice bi danas verovatno bile još gore.

(Tanjug)

2 komentara
  1. goran manic

    Naučnici su uglavnom veoma elokventni kad komentarišu okončane događaje. Isto kao i „genijalni“ sportski komentatori: „…kada što je šutnuo loptu-postigao je gol…“ Ustvari, nemaju pojma!

  2. Blajbi

    Zato sto su GRESNI!

Napišite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.

Najnovije iz rubrike