Podvala

Žanr: komedija, drama
Originalni naziv: The Hoax
Premisa: Bazirano na istinitom događaju. Da li bismo vas mi lagali?

Glavne uloge:

Ričard Gir (Richard Gere), Alfred Molina (Alfred Molina), Marša Gej Harden (Marcia Gay Harden), Houp Dejvis (Hope Davis), Stenli Tuči (Stanley Tucci), Džuli Delpi (Julie Delpy)

Scenario:Kliford Irving (Clifford Irving) – roman, Vilijam Viler (William Wheeler)
Režija:Lase Halstrom (Lasse Hallstrom)

SINOPSIS
Pisac Kliford Irving (Ričard Gir) izveo je jednu od najvećih medijskih prevara u istoriji kada je objavio lažnu biografiju kontroverznog Hauarda Hjuza. Irving je tvrdio da je biografija napisana na osnovu intervjua koji mu je dao sam milijarder. Osmisliti i sprovesti prevaru i dobiti novac bilo je lako, ali izvući se iz svega toga – bilo je sve samo ne jednostavno!
O FILMU
Svi vole majstora za prevare koji može da se izvuče iz čega god hoće. On nije klasični kriminalc – on je kulturan, uglađen, vaspitan, slatkorečivi šarmer pokeraškog izraza lica koje ne odaje ništa.
Ričard Gir glumi Kliforda Irvinga, pisca koji je 1971. napisao lažnu biografiju Hauarda Hjuza. Nestrpljiv da pokrene svoju karijeru, Irving ubeđuje sve oko sebe ne samo da je Hjuzov prijatelj već i da mu je sam milijarder diktirao priču o svom životu. Nanjušivši senzaciju, izdavačka kuća „Mekgrou–Hil“ nudi Irvingu avansni ugovor i pisac se odjednom nalazi u samom vrhu sveta izdavaštva.
Halstrom je radio film na osnovu Irvingovih memoara koje je adaptirao Vilijam Viler. Od izmišljenih knjiga do lažnih vesti medijske prevare postale su glavno obeležje američke kulture, kao najkraći put do slave, bogatstva i obožavanja u svetu koji voli dobru priču po svaku cenu.
Prava priča o Klifordu Irvingu bila je toliko neverovatna da je scenarista filma, kada ju je čuo, pomislio da je suviše apsurdna da bi bila istinita. Godine 1971. izdavačka kuća „Mekgrou–Hil“ je objavila da je platila licencu od milion dolara za sva prava na biografiju Hauarda Hjuza. To je trebalo da bude izdavački poduhvat veka. U tom trenutku Hjuz je bio najbogatiji i najmoćniji čovek na svetu i nije se pojavljivao u javnosti. Svi su želeli da znaju nešto više o njegovom tajanstvenom životu. Činjenica da Irving nije bio ništa više od malo poznatog pisca učinila je pojedine ljude skeptičnim. U stvari, Irving je nešto ranije objavio knjigu „Lažnjak“.
Za Lasea Halstroma, režisera nominovanog za Oskara, „Podvala“ predstravlja povratak njegovim filmskim počecima, povratak mračnim komičnim lavirintima opsesije i prevare. Filmovi „Život nema pravila“ („Cider House Rules“) i „Čokolada“ („Chocolat“) okrenuli su ga ka drami.
Međutim, Halstrom je započeo karijeru u rodnoj Švedskoj serijom oštroumnih komedija, među kojima je i film „My Life as a Dog?“, koji ga je izgurao u prvi plan. Halstrom nikada nije čuo za Kliforda Irvinga pre nego što je pročitao scenario. I, poput Vilijamsa, bio je zapanjem saznanjem da je neko zaista uspeo da prevari toliki broj ljudi toliko neverovatnom serijom laži.
„Zamislio sam Kliforda Irvinga kao umetnika. Nije mu toliko bio potreban novac koliko je mu je sve to bilo zabavno. Ni iz čega je izgradio svet. Ali, tada su stvari izmakle kontroli. Sve više je podizao uloge i sve više se upetljavao u mrežu laži. Ono što je započeo kao igru preraslo je u seriju prevara“, kaže Halstrom.
Halstrom primećuje da ova priča izuzetno dobro oslikava opštu šizofreniju Amerike tog doba u kojoj su spojeni svi elementi: izdavačka industrija Njujorka, Nikson, Votergejt, Vijetnam, pop-art pokret. Izgledalo je da su svi želeli da ova priča bude istinita, jer je bilo izvesno da donosi novac. Ako pogledate neke od falsifikata koji su dati izdavačkoj kući, toliko je očigledno da je to delo amatera da je bez sumnje izvesno da su ljudi želeli da poveruju Irvingu.
Doživljavajući Irvinga kao osobu koja se pojavi u prostoriji i šarmira sve, Halstrom se odlučio za Ričarda Gira. Kada je Gir prihvatio ulogu, krenuo je u potpunu transformaciju, čak i fizičku. Jako je zanimljivo da je glumac odlučio da ne upozna pravog Kliforda Irvinga: „Plašio sam se. Imao sam već izgrađenu predstavu o tome kako želim da sve to izgleda i nisam hteo da me išta omete.“
Irvingovog prijatelja i jednog od saučesnika, Dika, glumi Alfred Molina. Gir kaže da je bilo izuzetno zanimljivo sarađivati s Molinom, koji ih je stalno iznenađivao svojim improvizacijama. „Stalno je davao prostora za isprobavanje novih stvari, a istovremeno smo sve vreme znali da stvari drži pod neverovatnom kontrolom“. U filmu, odnos između Kliforda i Dika je jako komičan. Dik je jadničak koji je u Klifordovoj senci. Stalno se šlepa uz njega i čak i protiv svoje volje biva sve više uvučen u mrežu laži i obmana. Kliford je kralj, a Dik njegov pion, ali zajedno, u tandemu, izuzetno su zabavni i zanimljivi.
Još jedan izuzetno važan odnos koji Kliford gradi je odnos sa svojom ženom, koja rizikuje sopstvenu budućnost kako bi mu pomogla u sprovođenju prevare. Irvingova prava žena, Edit, bila je Šveđanka nemačkog porekla, tako da je reditelj znao da mu treba glumica koja ne samo da će moći da iznese njene unutrašnje dileme već i njeno nemačko–švedsko poreklo. Našao je šta je tražio kod glumice Marše Gej Harden, koja je osvojila Oskara za ulogu žene Džeksona Polaka u filmu „Polak“. „Ona je tužna figura. Uradiće toliko toga samo da bi je muž voleo, da bi se divio njenim slikama, da bi joj se posvetio, a on je nesposoban da to uradi. On je u svakom pogledu prevarant, a ona ga ipak voli u svakom pogledu“.
AFERA VOTERGEJT
U filmu „Podvala“ priča o Klifordu Irvingu prepliće se s jednim od najvećih skandala moći i korupcije koji je ikada zadesio Ameriku: Votergejt. Ta afera je srušila Niksona i njegovu administraciju i zauvek promenila američku politiku. Nameće se pitanje da li je Irving, na kraju i ne svojom voljom, bio uvučen u priču koja je bila pozadina afere Votergejt?
Određeni dokazi sugerišu potvrdan odgovor. Na osnovu nekih dokumenata koji su bili u posedu FBI, kao i zabeleške nekadašnjih članova Niksonove administracije, Nikson je imao uvid u još neobjavljen tekst Klifordove knjige u junu 1972. godine i bio izuzetno zabrinut zbog tačnosti nekih tajnih podataka o nezakonitim pozajmicama Hauarda Hjuza Niksonovom bratu, u zamenu za određene usluge.
Irvingovo pojavljivanje poklopilo se s velikom Niksonovom krizom. Naime, Nikson je tada imao opravdani strah od toga da će moćni Hjuz, pritisnut tužbama američke vlade i besan zbog nuklearnih testova u Nevadi, krenuti da ga uništi.
Jedna od pretpostavki bila je da je čovek koji je radio i u FBI i u CIA, a koji je bio ključna figura Hjuzove organizacije, dostavljao informacije Klifordu Irvingu. Jedna od velikih ironija cele ove priče jeste da se Kliford Irving, makar i nevoljno, našao usred izuzetno komplikovanih saveza, koji su bili zasnovani na nepostojećem savezu između njega i Hauarda Hjuza.
Oficijelni sajt
The Hoax (2006)
Premijera: 20. septembar 2007. godine u bioskopima Dom sindikata, Roda, Takvud, Arena (Novi Sad)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.