Potomci

Žanr: avanturistička drama, triler, naučna fantastika
Trajanje: 114 min.
Premisa: Nema dece. Nema budućnosti. Nema nade.

SINOPSIS

Najmlađi stanovnik umire u 18. godini. Ljudskoj populaciji preti uništenje i izumiranje. Radnja smeštena u Londonu, rastrzanom između nasilja i agresivnih nacionalističkih sekti, prati glavnog junaka – Tea, trezvenog i realističnog borca za život i opstanak ljudske rase. Poslednja nada za spasenje planete leži u trudnici koju će Teo zaštititi od velikih opasnosti, dok se i sam bude borio sa sopstvenim demonima.

O FILMU

Zemlja 2027. godine, nade više nema. Prošlo je skoro 19 godina otkako je rođena poslednja beba i sa svakom godinom svoje neplodnosti, globalnog nerađanja dece, čovečanstvo je došlo do toga da više ne razmišlja o budućnosti. Dok je većina ljudi pomirljivo prihvatila neizbežno i predala se separatizmu, nihilizmu i bezakonju, neki se i dalje bore za ujedinjenu planetu i prava nestajuće populacije. Velika Britanija je uspela da preživi unutrašnje konflikte zahvaljujući politici militarističkog imperijalizma. Zbog toga je došlo do navale ilegalnih imigranata na njene obale. Međutim, čvrsta totalitarna vlast izbeglice hvata, smešta u kampove i deportuje.

Teo (Klajv Oven) ne haje previše. Postao je bezosećajan. Bivši aktivista, sada birokrata, pobegao je od svoje bolne prošlosti i besmislene budućnosti tako što je prestao da mari. Oživi samo na trenutke, kada je u poseti svom starom prijatelju Džasperu (Majkl Kejn), koji živi na selu udaljenom od Londona. Tamo se oni prisećaju srećnijih vremena, dok su još bili drugovi po oružju, aktivisti koji su se nekada nosili s nadolazećom plimom. Sada su izopšteni iz društva koje više ne pruža nikakve odgovore.

Sve se to menja u trenutku kada Tea ubace u kombi i izvedu pred Džulijanu (Džulijana Mur). Nekada je bila njegov partner i u ljubavi i u ratu, a sada je vođa tajne grupe koja se bori za prava preostalih izbeglica. Od Tea traži uslugu – da obezbedi putne isprave za Ki (Kler Houp Ešli), mladu ženu iz njene organizacije, koja mora bezbedno da napusti zemlju.

Filmskom stvaraocu Alfonsu Kuaronu izgledalo je kao da nema bolje priče od ove – kritika društva, pomalo noar krimi-drama, obožavani dečji klasik, moderna verzija Dikensa, inteligentna roud komedija – čarobna formula za blokbaster. Njegova filmska vizija uticala je na apsolutno svakog ko je radio na filmu. Ne treba da iznenadi ako njegova adaptacija zaseni sam roman P. D. Džejmsa, jer film sadrži i nešto što Alfonso Kuaron kao rođeni Meksikanac nosi u sebi, a to je nada.

Džejms je svoju priču smestio 30 godina u budućnosti, dajući čitaocima da s bezbedne udaljenosti posmatraju uzbunjujuću viziju mogućeg kraja čovečanstva. Scenaristi su taj prozor suzili na 22 godine i ovo užasavajuće: „Šta ako?“ približili današnjem svetu. Gledano iz sadašnje perspektive, „Potomci“ su prepoznatljiv i mogući scenario kraja sveta u 2027. godini.

Kuaron je bio zaokupljen time da ispriča priču relevantnu za 21. vek. Uvideo je da sve futurističke vizije predviđaju da će svet voditi nekakva diktatura. Međutim, on i Sekston su se složili da će u pitanju biti drugačija tiranija. „Većina priča o budućnosti uključuje nešto kao Velikog brata, ali ja mislim da je to mišljenje o tiraniji iz 20. veka. Tiranija koja sada stupa na scenu drugačije se maskirala – tiranija 21. veka zove se demokratija. Pomislio sam da je to odličan koncept za razradu u „Potomcima“.“

Opasnosti koje „Potomci“ donose uopšte ne moraju biti daleko. Kontinente preplavljuju bolesti i migracije. Klima se nekontrolisano menja. To sve nisu problemi budućnosti. Štaviše, medicinski dokazi ukazuju na povećanu neplodnost žena, verovatno zbog loše ishrane, zagađenja i zloupotrebe raznih supstanci.

O REŽISERU

Alfonso Kuaron (reditelj)
Za film „I ja tebi kevu“ dobio je nominaciju za Oskara za najbolji originalni scenario, kao i BAFTA nominacije za najbolji strani film i najbolji originalni scenario. Režirao je i jedan film iz serijala o malom čarobnjaku Hariju Poteru – „Hari Poter i zatvorenik Azkabana“. Ostali filmovi su: „Murder Obliquedy“, „Fallen Angels“, „Mala princeza“, „Velika očekivanja“.

O GLUMCIMA

Klajv Oven (Teo)
U poslednje vreme izbio je u sam vrh britanskih zvezda koje su uspele u Holivudu. Rođen je 3. oktobra 1964. godine u Koventriju. Već sa 13 godina počeo je da glumi. Posle srednje škole primljen je na Kraljevsku akademiju dramskih umetnosti. Kada je završio školovanje, pridružio se pozorišnoj trupi Mladi Vik (Young Vic), gde je igrajući Romea pronašao i svoju Juliju, sadašnju suprugu Saru Džejn Fenton, s kojom ima dve ćerke.

Glavna uloga u nenadanom hitu Majka Hodžisa „Krupije“ („Croupier“) donela mu je pohvale kritike. Godine 2004. dobio je Zlatni globus i bio nominovan za Oskara za najbolju sporednu ulogu u filmu „Bliskost“ („Closer“) Majka Nikolsa. Nedavno smo ga gledali u filmovima „Derailed“ s Dženifer Aniston i „Čovek iznutra“ („Inside Man“).

Pored toga ostvario je zapažene uloge i u igranim filmovima: „Zatvorenih očiju“ („Close My Eyes“) Stefana Poljakova, „Vek“ („Century“), „Bent“, „Greenfingers“ Džoela Heršmana, „Gosford park“ Roberta Altmana i „Bornov identitet“ („The Bourne Identity“). Njegovom skorašnjem opusu pripadaju i filmovi „Iza granica“ („Beyond Borders“), u kom je igrao pored Andželine Džoli, triler Majka Hodžisa „Spavaću kada umrem“ („I“ll Sleep When I Am Dead“) i „Kralj Artur“ („King Arthur“).

Džulijana Mur (Džulijana Tejlor)
Svestrana glumica poznata je po filmovima velikih studija, ali i onim koji su snimljeni u nezavisnim produkcijama. Ona je deveta osoba u istoriji Američke filmske akademije koja je iste godine bila nominovana za dva Oskara (za najbolju glavnu žensku ulogu u filmu „Daleko od raja“ i najbolju sporednu žensku ulogu u filmu „Sati“).

Bila je nominovana za ukupno četiri Oskara. Glumila je i u filmovima „Kraj ljubavne afere“ Nila Džordana i „Kralj pornića“ Pola Tomasa Andersona i za svaki bila nominovana za Oskara, Zlatni globus i nagradu glumačkog esnafa. Za ulogu u filmu „Kraj ljubavne afere“ bila je nominovana i za nagradu BAFTA, a još jednu nominaciju za Zlatni globus zaslužila je filmom „Idealni muž“ Olivera Parkera.

Brojne nagrade i nominacije dobila je i za svoje uloge u filmovima Roberta Altmana „Kratki rezovi“ i „Kolačić sudbine“. Glumila je i u hitovima „Hanibal“ Ridlija Skota, „Izgubljeni svet“ Stivena Spilberga, nezavisnim filmovima „The Myth of Fingerprints“ i „World Traveler“ (čiji je scenario i režiju potpisao njen suprug – Bart Frendlič), u filmu „Magnolija“ Pola Tomasa Andersona, „Safe“ Toda Hajnesa, „Karta sveta“ Skota Eliota, „Senke iz dubine“, „Veliki Lebovski“ braće Koen, „Preboleti Pikasa“, „Devet meseci“, „Moj ujak Vanja“, „Benny & Joon“, „Ruka koja njiše kolevku“, „Izbrisano sećanje“, „Boogie Nights“.

Rođena je 3. decembra 1960. godine. Udavala se čak tri puta. Sa sadašnjim suprugom, Bartom Frendličem, ima dvoje dece. Rođena je kao Džuli En Smit (Julie Anne Smith), ali je morala da promeni ime pri registraciji u glumačkom esnafu, jer su sve verzije njenog punog imena bile zauzete. Na kraju je odlučila da spoji svoje prvo i srednje ime i pretvori ga u Džulijana, a da očevo srednje ime uzme za prezime.

Majkl Kejn (Džasper Palmer)
Jedan je od simbola britanskog filma, glumac koji je proslavio engleski akcenat i predstavljao uvek zanimljivu pojavu na platnu sa svojim „kamenim“ izrazom lica i minimalističkim i odmerenim pristupom u ostvarivanju uloga.

Rođen je 1933. godine u Londonu u radničkoj porodici. Posle napuštanja škole u 15. godini, započinje seriju poslova koja se završava služenjem u britanskoj vojsci u Koreji, gde je bio svedok rata. Po povratku u London, počinje da traži posao po britanskim pozorištima, gde i postepeno napreduje. U to vreme svoje pravo ime – Moris Miklvajt – menja u Majkl Kejn, po savetu svog agenta.

U godinama koje slede glumi u brojnim pozorišnim predstavama, kao i u preko 100 televizijskih drama. Pažnju svetske javnosti skrenuo je ulogom u avanturističkom filmu „Zulu“ 1964. godine kao glumac koji predstavlja prethodnicu serije kasnijih britanskih filmskih zvezda poteklih iz radničke klase, naizgled prosečnih, ali s nečim posebnim.

Izvod iz filmografije: „The Man Who Would Be King“ (1975), „Ashanti“ (1979), „Dressed to Kill“ (1980), „Blame It on Rio“ (1984), „Mona Lisa“ (1986), „The Fourth Protocol“ (1987), „Midnight in St. Petersburg“ (1995), „Shiner“ (2000), „Get Carter“ (2000), „Povratak Betmena“, „Krvavo svedočanstvo“.

Oficijelni sajt: