Slobodna zona

Žanr: drama
Trajanje: 90 min.
Originalni naziv: Free Zone (2005)

SINOPSIS

Rebeka, polu-Amerikanka, polu-Izraelka, već nekoliko meseci živi u Jerusalimu, i samo što je prekinula svoju veridbu. Ulazi u taksi koji vozi Izraelka Hana. Hana je krenula na put u Jordan, u Slobodnu zonu, da pokupi veliku količinu para koju im duguje „Amerikanac“, partner njenog muža. Rebeka ubeđuje Hanu da je povede sa sobom. Kada stignu u Slobodnu zonu, Palestinka po imenu Lajla objašnjava im da „Amerikanac“ nije tu, da je novac nestao, i posle mnogo ubeđivanja nagovara Hanu da je povede u oazu, gde se „Amerikanac“ nalazi.

O FILMU

Film „Slobodna zona“ izraelskog reditelja Amosa Gitaija nominovan je za najbolji film na Filmskom festivalu u Kanu prošle godine. Glavne uloge tumače tri žene u izrazito muškom svetu Srednjeg istoka, gde su muškarci generali, vojnici i vladari i gde se ratovi vode preko 50 godina. One ujedno simbolično predstavljaju i tri glavna politička faktora u tom delu sveta, Natali Portman Ameriku, Hana Laslo, koja je za ovu ulogu osvojila Zlatnu palmu u Kanu 2005, Izrael, a Karmen Maura Palestinu.

Na Srednjem istoku postoje granice koje su zastrašujuće krute, opasne i ispunjene mržnjom. Filmom „Slobodna zona“ Amos Gitai pokušava da specifičnim humorom, običnim ljudima i njihovim svakodnevnim problemima izgradi most kojim je tuda moguće proći bez mržnje i pretnje ratom.

Ovo je prvi izraelski film koji je sniman u Jordanu, gde se ekipa filma susretala s protestima verskih fundamentalista koji su uzvikivali: „Nemoralno, nemoralno!“, zbog snimanja scena ljubljenja između Natali Portman i Akija Avnija na svetom jerusalimskom zapadnom zidu. Film „Slobodna zona“ prikazan je na FEST-u 2006.

O REŽISERU

Amos Gitai (reditelj i koscenarista)
Rođen je u Haifi, Izrael, 11. oktobra 1950. kao drugi sin arhitekte i bivše cionističke aktivistkinje. U godini njegovog rođenja porodica menja prezime u Gitai, što je hebrejski prevod nemačkog prezimena Vejnraub. Dok je bio student arhitekture, Amos Gitai priključio se 1973. jomkipurskom ratu kao rezervni oficir i služio kao član spasilačkog helikopterskog tima. U toku rata, dok je služio vojsku, počeo je da snima 8-mm kamerom koju mu je majka dala kao rođendanski poklon.

Na Gitaijev 23. rođendan, 11. oktobra 1973, sirijski projektil srušio je njegov helikopter. Od sedam članova posade šest je preživelo, među njima i Amos Gitai, koga je ovo traumatično iskustvo navelo da napusti arhitekturu i počne s pravljenjem filmova. Napravio je dokumentarac o ovom incidentu i svojim preživelim drugovima, „Kipur: ratna sećanja“ (1993), a potom 2000. godine i film „Kipur“ na osnovu preživljenog iskustva.

Svoj prvi dugometražni dokumentarni film, „Kuća“, snimio je 1973. za izraelsku nacionalnu televiziju, koja ga je poručila i podržala. Međutim, televizija je odbila to ostvarenje, tako da ovaj film (sniman na 16 mm) danas postoji kao kopija sa VHS-a koju je Gitai uspeo da sačuva. Kopija je putovala na nekoliko festivala i ubrzo mu je zaradila izvesnu reputaciju. Njegov treći dokumentarac, „Field Diary“, snimljen je 1983. godine i takođe odbijen od izraelske televizije, koja ga je i naručila. Ovog puta se Amos Gitai seli u Francusku s negativom filma i tamo ga završava. Narednih deset godina živi u Evropi.

Prvi dugometražni igrani film, „Uskrs“, snima 1979. godine; film je baziran na biblijskoj priči o Uskrsu. Godine 1993, podržavajući izraelskog premijera Jicaka Rabina, koji je započeo mirovne pregovore s Palestinom, Gitai se sa svojom porodicom seli u rodni grad Haifu. Baziran u Izraelu, SAD i Francuskoj, Gitai je stvorio delo širokog spektra, izvanrednog, čak duboko ličnog značaja. U čak 40 dokumentarnih i igranih filmova Gitai je istraživao slojevitu istoriju Srednjeg istoka, a kasnije i svoju ličnu istoriju kroz teme kao što su rodna zemlja, egzil, religija, socijalna kontrola i utopija. Oznaka njegovog stila su dugački kadrovi, retka, ali značajna pomeranja kamerom, kao i istančano interesantan i pametan smisao za humor.

Filmografija: Free Zone (Slobodna zona, 2005), Promised Land (Obećana zemlja, 2004), Alila (2003), 11’09”01 (2002), Kedma (2002), Kippur (2000), Kedosh (1999).

O GLUMCIMA

Natali Portman (Rebeka)
Rođena je 9. juna 1981. u Jerusalimu kao jedino dete oca Avnera, doktora, i majke Šeli, umetnice, koja se danas pojavljuje i kao Natalin agent. Kada je imala tri godine, odlaze iz Izraela u Vašington, ali se ubrzo sele u Njujork, gde se porodica konačno nastanila i gde je Natali živela dok nije maturirala. Visoke ocene i akademski uspesi omogućili su joj da upiše Harvard.

Kada je imala 11 godina, u jednoj piceriji otkrio ju je modni agent koji je tragao za detetom modelom. Tada počinje i njena karijera glumice, jer samo šest meseci kasnije dobija svoju prvu ulogu u veoma uspešnom filmu „Leon“ („Profesionalac“, 1994), koji je režirao Lik Beson, a glavnu ulogu igrao Žan Reno. Film je postao svetski hit i omogućio joj sporedne uloge u filmovima „Vrelina“ (1995), „Svi kažu volim te“ (1996), „Lepe devojke“ (1996) i „Mars napada!“ (1996). Natali stiče svetsku slavu tek 1999. godine kao kraljica Amidala u visokobudžetnim „Ratovima zvezda“, u nastavcima epizoda 1, 2 i 3, što joj svakako pomaže da dobije uloge u filmovima „Tamo gde je srce“ (2000) i „Bliskost“ (2004), za koji je dobila nominaciju za Oskara.

Uspešno nastupa i na Brodveju u predstavama „Galeb“ i „Dnevnik Ane Frank“. Na Harvardskom univerzitetu studirala je psihologiju i diplomirala 2003. godine. Veruje da će u budućnosti pažljivije birati uloge kako bi se posvetila karijeri psihologa.

Filmografija: V kao vendeta (2005), Slobodna zona (2005), Zvezdani ratovi, epizoda 1, 2 i 3 (1999, 2002, 2005), Bliskost (2004), Tamo gde je srce (2000), Mars napada (1996), Vrelina (1995), Profesionalac (1994).

Hana Laslo (Hana)
Rođena je 14. juna 1953. u Izraelu, gde je i odrasla. Danas glumi prvenstveno u Izraelu, a u pozorištu je aktuelna jedna njena monodrama. Za ulogu u filmu „Slobodna zona“ dobila je nagradu za najbolju glumicu na Filmskom festivalu u Kanu 2005. Povodom uloge u filmu Amosa Gitaija rekla je: „Jedna dobra stvar u vezi s filmom je to što dotiče političke teme, a to je u osnovi dosadno, jer svakodnevno viđamo Izrael na televiziji, ali film je jedini način da se dotaknemo te teme s humorom u smislu životnog, ljudskog humora, što je, čini mi se, dobitna kombinacija. Nije sve dramatično, nije teško. Moj lik vidi i smešnu stranu života. Amos je nesvakidašnji reditelj i kod njega volim to što je scenario kao preporuka po kojoj on očekuje da sami stvarate i kretivno se izrazite jer on voli improvizaciju.“

Filmografija: Slobodna zona, (2005) – Filmski festival u Kanu, nagrada za najbolju žensku ulogu, Alila (2003), The weak link (TV serija, 2002).

Premijera: FEST 06
U bioskopima: 1. juna 2006, Dvorana kulturnog centra u 21 čas

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com