Bila je crna princeza jugoslovenskog roka, a umrla je kao beskućnica
Na jučerašnji dan 2002. godine u Klinici za zarazne bolesti u Beogradu, sa samo 43. godine, umrla je Margita Stefanović Magi, žena koju su nazivali crnom princezom jugoslovenskog roka. Klavijaturista benda Ekaterina Velika poslednje godine svog života provela je u napuštenoj garaži u predgrađu Beograda i u skloništu za beskućnike na Voždovcu, iako je nakon smrti ostavila bogato muzičko nasleđe.
Talenat, harizma, lepota i ekstravagancija četiri su reči koje je najbolje opisuju. Nadimak crna princeza dobila je zbog duge crne kose i neverovatne karizme. Bila je školovana pijanistkinja koja je maturirala kao jedna od najtalentovanijih, pa je dobila poziv na studije u Moskvi. Rok muzikom počela je da se bavi nakon što je upoznala Milana Mladenovića 1982. godine. Kultni bend, osim fantastičnim pesmama, dobar deo popularnosti dugovao je (i danas duguje) Margiti Stefanović, koja je pomerala granice muzike i umetnosti.
Njena majka nije želela da ode u Rusiju pa je ostala u Beogradu i upisala Arhitektonski fakultet, na kom je diplomirala iste godine kada je upoznala Mladenovića.
„U mom normalnom, stabilnom životu najnestabilniji deo sam upravo ja. I to ne zbog neke psihičke ili ne znam kakve nestabilnosti, već zbog stalnog traženja u svim mogućim područjima umetnosti i života“, rekla je jednom.
U EKV-u je ostala do Mladenovićeve smrti 1994. godine. Istovremeno je učestvovala u stvaranju albuma mnogih jugoslovenskih bendova, među kojima su i „Karlovy Vary“, „Elvis J. Kurtović & His Meteors“, „Van Gogh“ i „Babe“. Komponovala je muziku i za filmove „Prvi put s ocem na jutrenje“, „Vera Hofmanova“, „Povratak Vuka Alimpića“, „Plavi plavi“, a učestvovala je i u pozorišnim produkcijama „Klasni neprijatelj“ i „Tri sestre“. Na poziv reditelja Gorana Markovića, oprobala se i kao glumica 1985. godine u ulozi Dragane u filmu „Tajvanska kanasta“.
Sve njene uspehe godinama je gušila borba sa teškom zavisnošću, koja je postala još intenzivnija kada joj je preminuo otac sredinom devedesetih. U borbi za život prodala je porodični stan i kupila dva manja, a ostatak novca iskoristila za putovanje u Indiju, u nastojanju da u potpunosti promeni način života i reši se narkotika.
Nakon što nije uspela, povukla je još nekoliko pogrešnih poteza koji su je doveli na samo dno. Prodala je sve što je imala i postala beskućnica. Dom joj je postala napuštena garaža, pa sklonište za beskućnike, sve do 18. septembra 2002. godine kad je napustila ovaj svet. Njenu sahranu platio je Atelje 212.
Aleksandar Ilić u svojoj knjizi šest godina kasnije objavio je da je bila zaražena HIV-om zbog intravenoznog korišćenja droga.
„Žao mi je što ne živimo u nekoj drugačijoj, zdravijoj zemlji; što svi zajedno nismo malo zdraviji, realniji, prizemniji pa da neke stvari drugačije funkcionišu, da se drugačije definišu“, Magina je misao sa kojom se zaključuje ovo prisećanje na izuzetnu umetnicu, prenosi Index.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.