U trendu

Završen Egzit 09

B. E.

Kratko ću, razumećete. Nemam viÅ¡e snage ni da udaram po tastaturi. Sad bih malo dremnuo, a vi me probudite kad u Beograd dođu "Depeche Mode". Četiri lude noći su mnogo za nekoga ko nema viÅ¡e 17 godina i snage da pomeri ceo svet. Iskreno, sebe sam iznenadio. Drugi dan sam viÅ¡e presedeo nego skakao. Mislio sam da ću treći prespavati. A tek četvrti… Al’ ne lezi vraÅŸe!
Gotovo je! Bar za sada. Jubilarni deseti Egzit ispratio je svoje goste. I to kako! Od proÅ¡le noći Tvrđava je definitivno bliÅŸa Beogradu nego Å¡to je bila. A taman su se zidovi malo slegli od njihovog nastupa od pre dve godine. Kako čijeg? Čekajte, idemo redom…
Nedelja, 12. jul. TapkaroÅ¡a nikad viÅ¡e. Definitivno najposećeniji dan. Ljudi svih boja i dimenzija hrle ka Petrovaradinu. Propustili smo Britanku Eboni Bouns i zbog toga joj se izvinjavamo. KaÅŸu da je pevala pred 100 ljudi kao da nastupa pred 100.000. Već "Obojeni program" smo zatekli. Kebra i njegova ekipa u prepoznatljivom stilu zagrejali su ljude za ono Å¡to sledi na Glavnoj bini. A sledilo je "ludilo". U pravom smislu te reči. Ono Å¡to sam ja prvo primetio je to da su Madness-i ostarili (gle čuda). Ali njihovi hitovi nisu! "One Step Beyond", "My Girl", "Baggy Trousers", "Our House", "It Must Be Love" pesme su koje smo nekada puÅ¡tali na ÅŸurkama kako bismo podigli atmosferu. Taman nam je to trebalo kao uvertira za ono Å¡to sledi. Samo na Glavnoj bini tiskalo se 35.000 ljudi. Koliko li je onda bilo na celoj Tvrđavi? Čeka se ponoć. Sirene. Oni dolaze! Počinje pesma "Breath". Čujem glas pored mene koji kaÅŸe: "DiÅ¡i, čoveče, ko zna dokle ćemo…" BaÅ¡ tako. Histerija, ludilo, borba za svaki novi dah. PreÅŸivesmo mi nekako i "The Prodigy". Da komentariÅ¡em nastup neću. Ne da neću, ne umem. Nema tu reči. Samo bih pokvario utisak.
Ima joÅ¡ toga. Zar posle svega? Naravno, FjuÅŸn bina. Marčelo, Ateist rep, pa onda "Buzzcocks", "Mando Diao"… Zaista je to previÅ¡e za jedno obično ljudsko srce. Neka, pričaćemo deci gde smo bili. U stvari, videće ona i sama.
Jako mi je ÅŸao Å¡to zapostavljam Dens arenu. Imam mnogo prijatelja koji se upravo tamo najbolje provode. Ovoga puta samo imena. Marko Nastić, Daren Emerson, Karl Koks, Sander Klajnenberg. Dogodine izveÅ¡taj iz prve ruke, obećavam.
Kraj. Nema viÅ¡e. Zar je moguće? DrÅŸava bi morala da organizuje kratak kurs odvikavanja od Egzita. Ko će sada izdrÅŸati do sledeće godine? Onaj ko mora, izgleda. Zavesa je spuÅ¡tena. Laku noć, narode. Laku noć, Evropo.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.