Likovi od „milion dolara“

Megi u Frenkiju vidi čoveka koji može da joj pomogne da ostvari svoje ambicije. „Posmatrala ga je kako oblikuje neverovatne boksere i odlučila da je upravo on pravi trener za nju“, kazala je Hilari Svonk. Međutim, priliku da trenira tu ženu Frenki doživljava kao potpunu katastrofu i uopšte ne želi da razmišlja o tome. Tradicionalan je i pun predrasuda koje treba nadvladati. Istovremeno, štiti sebe i svoj emotivni život i ne želi da se upušta ni u kakvu vezu, a pogotovo ne vezu koja podseća na vezu između oca i kćeri.

Megi ne prihvata njegovo odbijanje i svakog dana trenira satima, u svakoj pauzi svog konobarskog posla. Ohrabruje je jedino Skrap, bivši bokser, koji vodi brigu o dvorani. Daje joj savete i istovremeno skreće Frenkiju pažnju na nju. Morgan Friman, tri puta nominovan za Oskara, glumi Edija Skrapa Duprisa o čijem odnosu sa Megi kaže: „On je jedini shvatio da će Megi da uradi sve, sve što je potrebno, da bi uspela. Priseća se sebe u njenoj situaciji.“

Skrap i Frenki su jedan drugome jedini dugogodišnji prijatelji. Obojica su doživela brojna razočaranja i sad imaju samo jedan drugog. Friman opisuje: „Oni su poput starog bračnog para. Frenki je sam sebi najgori neprijatelj, a Skrap mu je privržen jer zna da ga duša boli zbog odnosa sa ćerkom koji ne može da popravi. To je izvor neprekidnog bola koji je poznat jedino Skrapu. Skrap je pak završio karijeru kad je u borbi oslepeo na jedno oko. Frenki ga je te večeri „krpio“ i iako nije imao ovlašćenje da prekine meč, nikad neće oprostiti sebi što nije pronašao način da to učini.“

Frenki ne shvata da bi Skrap pristao na sve iz početka, bez razmišljanja, i da upravo zbog toga razume Megi. Tek na njen 32. rođendan Frenki naslućuje bol i očaj koji se kriju u temeljima njene odlučnosti. Hilari Svonk kaže: „Megi se nadala da će do 32. godine već biti prvak. Međutim, još uvek trenira bez trenera i nije postigla ništa. To je strašno pogađa.“

Upravo zbog toga Frenki konačno malo popušta. To je prekretnica cele priče i života tih dvaju likova. Priča se pretvara u priču punu ljubavi – ne u ljubavnu priču, već u priču o ljubavi između oca i ćerke. Kroz taj odnos Frenki konačno pronalazi sebe samoga i na neki se način se ponovo rađa. Pored toga, ovaj film je mešavina priče o ljubavi sa prizemnim i prljavim svetom fizički i psihički zahtevnog sporta.

„Glumci retko imaju priliku da rade sa ljudima koji im se sviđaju i sa kojima su radili pre toga. Klint je još uvek isti reditelj kakav je bio kad sam sa njim sarađivao na filmu „Neoprostivo“. On ne smeta glumcima. Kaže nam o čemu se radi, sugeriše na koju stranu ćete hodati, a zatim svojim glumcima prepušta da odrade svoj posao. Bio bih spreman i da platim samo da bih radio sa njim“, dodaje Morgan Friman.

Legendarni Istvudov talenat, smislenost u režiranju i potpuno razumevanje glume učinili su od njega filmotvorca sa kojim žele da rade mnogi veliki glumci. „Budući da sam i sam prvo bio glumac, dobro znam koliko je važno da se glumci ne osećaju nesigurno. Zbog toga ih puštam da sami urade najbolje što mogu. Kad to ne funkcioniše, ja se prilagodim. Treba osigurati takvo radno okruženje u kom će se glumci osećati dobro u svojoj koži. Što se tiče ovog filma, mogu reći da boks ima važnu ulogu u toj priči, ali u filmu se ne radi o boksu. Radi se o međuljudskim odnosima. Neke stvari ostaju nedorečene, tako da gledalac, kao što je to bilo i sa filmom „Mistična reka“, mora sam da dokuči šta se sa pričom događa nakon završetka filma“, objašnjava Istvud.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.