The Golden Compass
Igra The Golden Compass, nastala na osnovu istoimenog filma, kome je kao literarni predložak za scenario poslužila trilogija Filipa Pulmana, Golden Compass, kod nas prevedena pod nazivom Njegova mračna tkanja, nažalost, nastavlja prilično dug niz neuspešnih igara koje su nastale kao dodatak filmu. Sam književni predložak je zaista uzbudljivo i veoma zanimljivo štivo. Ova moderna bajka, prepuna zanimljivih likova i veoma interesantne radnje, vodi nas na uzbudljivo putovanje kroz razne svetove i avanture. Igra nastala na osnovu filma koji prati radnju prvog dela trilogije, nažalost, ni izbliza nije tako zanimljiva kao knjiga ili film, čija je u stvari verna kopija.
The Golden Compass svojim scenarijem prati radnju filma. Međutim, osnovni problem igre je, kao i kod većine ovakvih igara, to što je ona u stvari samo puki promotivni dodatak filmu, na brzinu napravljen proizvod, bez ičega što bi privuklo širu igračku populaciju, s grafikom koja jedva da zadovoljava današnje standarde. Tokom igre vi naizmenično vodite ili devojčicu Lajru (Lyru), glavnog junaka priče, ili njenog pomagača – daimona, borbenog malog medveda Loreka (Lorek). Nivoi na kojima upravljate Lajrom svode se na pronalaženje otete dece. Oni su napravljeni kao mešavina jurnjave s izbegavanjem protivnika i prelaženje prepreka. U toku igre morate i da odigrate jednu od dve mini-igre, koje su zaista napravljene krajnje katastrofalno. U jednoj, tokom razgovora morate da ubedite svog sagovornika u nešto, biranjem odgovora, a u drugoj tražite odgovore na pitanja iz Lajrinog dnevnika, kako biste na osnovu njih pogodili koji simbol na zlatnom kompasu odgovara reči koju tražite. Nivoi na kojima upravljate Lorekom su nešto više bazirani na akciji, ali i to je zaista jadno. Medvedić može da udari, blokira i zgrabi protivnika. I tako u krug, dok ne završite nivo.
Grafika je zaista na najnižem mogućem nivou, jadan engine, s jednostavnim modelima, loše odrađenom okolinom i protivnicima koji se ponavljaju. A ni kamera ne može da se kontroliše. Nastavljajući se na ovo, i zvuk u igri je „blagi očaj“, muzika koja se brzo zaboravlja i koje bolje da i nema, s glasovnom glumom koja je ispod svakog nivoa. Kada se saberu grafika i zvuk ove igre, nažalost, dobija se jedno veliko ništa. Cela igra je samo uzalud potrošeno vreme, a od svega toga pomalo odskače jedino koncept mini-igara, mada ni to nije bogzna šta što bi bilo dovoljno da vas zainteresuje. Ako želite da bolje potrošite vreme, onda pročitajte knjigu i odgledajte film – zaista ćete uživati, jer nude mnogo više zabave i neuporedivo su zanimljiviji od igre.
Koristan link
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.